Kraća radna nedelja može da bustuje produktivnost skoro duplo, ali koje su njene mane?

Kada smo vas pre neki dan u anketi pitali šta je bolje skratiti: radnu nedelju ili radni dan, većina (62,42%) je glasala za radnu nedelju, kako bi vikend bio duži. Za radni dan od 6h glasalo je 35,03% učesnika, dok se njih 2,55 odsto odlučilo za opciju da ništa ne treba menjati.
Tom, u ovom slučaju logikom koju je odabrala većina, vodio se i Majkrosoft Japan, koji je probao radnu nedelju od četiri dana, s idejom da ljudima olakša balansiranje između privatnog i poslovnog života, ali i da ispita da li će biti motivisaniji.
Ispostavilo se da je ta pretpostavka bila na mestu: produktivnost je u timu porasla za čak 40 odsto, troškovi za struju su pali za 23%. Već smo pisali o tome da je Finska "na korak" od uvođenja "nove radne nedelje", na kojoj insistira sadašnja premijerka Sana Marin.
Takođe, osnivač firme "Perpetual Guardian" s Novog Zelanda, Endru Barns, u svojoj knjizi "The 4 Day Week" opisuje kako je taj sistem rad pomogao njegovoj kompaniji da postane profitabilnija, za 6 odsto, dok su zaposleni bili srećniji.
Zanimljivo je da se, prema pisanju magazina Forbes, sve više kompanija i organizacija na nivou Velike Britanije odlučuje za radnu nedelju od 4 dana, a to se pre svega odnosi na zaposlene 50+.
Veruje se da su oni već na izmaku radne snage i da im treba produženi vikend, ili bar višak slobodnog vremena da, na primer, odvedu stare roditelje kod doktora ili da se druže s unucima.

Da li, ipak, dobijamo "mačku u džaku"?
Postoje i neki izazovi koji ne moraju da budu nužno prijatni, kada je reč o radnoj nedelji od četiri dana. S obzirom da je rad od ponedeljka do petak duboko ukorenjen u našem društvu, postavlja se pitanja: da li će zahtevi poslodavaca ako se uvede kraća radna nedelja - biti stroži?
I sada, tokom pandemije, možemo da primetimo da su firme u nekom smislu strože prema zaposlenima koji rade od kuće, iako to nije njihova volja. Brojna istraživanja su pokazala da oni sada rade duže, u proseku i do 3h dnevno, ali i da su non-stop dostupni na telefonu ili mejlu.
Kada je reč o kraćoj radnoj nedelji, lako se može javiti problem tzv. "sažete nedelje" (compressed workweek), jer se ponekad od zaposlenih traži da tokom četiri radna dana - rade po 10h dnevno, kako bi nadoknadili "izgubljeni dan".
Osim toga, već sada je jasno da brojne profesije nisu tako "konvencionalne", to jest ne mogu se uklopiti u standardizovano radno vreme: prodavci, lekari, čuvari, dostavljači, frizeri itd. Automatski bi trebalo promeniti sistem vrednovanja rada, kroz sate i novac, kako bi se napravio balans koliko-toliko.
Budući da mnogi već sada rade šest dana u nedelji, što se nameće kao norma s obzirom na prirodu posla, mogao bi se javiti izvestan ekonomsko-socijalni problem, ako bi dobar deo zaposlenih u svetu radio čak dva dana manje u jednoj nedelji.
Video: Radna nedelja od 4 dana - prednosti i mane
(Telegraf Biznis)
Video: Inovacije, inteligencija i intuicija: U svetu koji se stalno menja bitno je pronaći svoj ritam
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bljak
Da bustuje nego šta a moze i da driftuje kada lajkuje da tripuje sto ne može da repuje a to je sve zbog toga.
Podelite komentar
Stanko
Nasim biznismenima je malo i ovo kad bi mogli 24 sata radnika bi teralo da radi. Banana drzava
Podelite komentar