Korporativne obveznice, istine i zablude i na koji način se Telekom zadužuje

Foto: Shutterstock

Telekom Srbija planira emisiju korporativnih obveznica, što je izazvalo različita tumačenja šta to zapravo znači.

Tim povodom, oglasila se i Narodna banka Srbije koja je odbacila je kao netačne trvrdnje iznete u javnosti da se emisijama korporativnih obveznica "podriva zainteresovanost kompanija za bolje poslovanje", ističući da se, naprotiv, njihovim uključenjem u monetarne operacije NBS podstiče razvoj domaćeg tržišta kapitala.

NBS je u reagovanju na "niz netačnih tvrdnji iznetih u javnosti prethodnih dana na temu korporativnih obveznica", a nakon objave da kompanija Telekom Srbija planira emisiju ovih hartija od vrednosti, iznela činjenice o zabludama plasiranim u javnosti.

U saopštenju se podseća da je NBS u maju ove godine donela jednu u nizu mera kojima se domaćem i finansijskom sektoru olakšava poslovanje tokom pandemije i daje podsticaj bržem oporavku od krize, i da je u svoje monetarne operacije uključila i korporativne obveznice koje izdaju domaća preduzeća sa odgovarajućim bonitetom.

U skladu sa tim, korporativne obveznice će moći da budu predmet kupovine od strane NBS isključivo na sekundarnom tržištu, od banaka koje posluju u Srbiji, a takođe će moći da se koriste i kao sredstva finansijskog obezbeđenja radi dobijanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka i kratkoročnih kredita za likvidnost na osnovu zaloge hartija od vrednosti i pribavljanja dinarske likvidnosti banaka putem repo operacija.

S tim u vezi, iz centralne banke ukazuju na netačnost tvrdnje da je ideja o uključivanju korporativnih obveznica u monetarne operacije NBS „teorijski prekopirana iz EU, gde već nekoliko godina Evropska centralna banka (ECB) kupuje korporativne obveznice“.

Širenje instrumentarijuma monetarne politike prepoznavanjem korporativnih obveznica kao kvalifikovanih hartija od vrednosti u operacijama na otvorenom tržištu, predstavlja standardnu praksu u današnjem svetu centralnog bankarstva. Ovakva mera nije ograničena na vodeće centralne banke, kao ni na najrazvijenije svetske ekonomije, već predstavlja rastuću praksu i među zemljama u razvoju, navodi se u saopštenju.

Jedan od ciljeva NBS prilikom uvođenja ove mere, dodaje se, bio je i davanje inicijalnog podsticaja daljem razvoju domaćeg tržišta kapitala i to naročito u segmentu korporativnih obveznica, kroz njihovo masovnije izdavanje.

Time se pruža podsticaj poslovnim bankama za ulaganje u korporativne obveznice kvalitetnih privrednih društava, daju veće mogućnosti bankama za učešće u monetarnim operacijama i doprinosi povećanju efikasnosti monetarne politike NBS, navodi se dalje.

Na ovaj način se postiže pozitivan efekat diversifikacije finansiranja na više nivoa: najpre, optimalniji raspored izvora finansiranja, kao alternativa i dopuna bankarskim kreditima, što pospešuje konkurenciju među finansijskim proizvodima i omogućava jeftinija finansijska sredstva.

Foto: Shutterstock

Pored toga, omogućava se valutna diversifikacija, što smanjuje izloženost kompanije valutnom (deviznom/kursnom riziku), što može biti ključno u uslovima delovanja nepredviđenih šokova, poput aktuelne korona-krize, predočava NBS.

Ovi argumenti su ujedno i odgovor na pogrešne konstatacije da se „prenebregava činjenica da u Srbiji ne postoji tržište korporativnih obveznica“, navodi NBS i dodaje da se ni na koji način to „ne prenebregava“, već se upravo daje podsticaj razvoju tog segmenta tržišta kapitala.

Periodi krize, pored toga što ukazuju na opasnosti sa kojima se suočavaju država, privreda, građani, finansijske institucije, predstavljaju i pravi trenutak da se započne i podstakne razvoj segmenata koji nisu dovoljno zaživeli. Stoga uključivanje pomenutih obveznica u monetarne operacije NBS upravo ima za cilj da iskoristi priliku da, u aktuelnim okolnostima, pruči podršku razvoju tržišta korporativnih obveznica, što se već pokazalo uspešnim, piše u saopštenju.

Aktuelni ambijent istorijski niskih kamatnih stopa na dinarskom tržištu novca, smatra NBS, pruža mogućnost domaćim kompanijama da diversifikuju svoje izvore finansiranja, kao i da, po nikad povoljnijim uslovima, finansiraju svoje projekte i potencijalno nova ulaganja, kao i da iskoriste priliku da u dinarima, dakle bez deviznog rizika, refinansiraju postojeće obaveze.

Činjenica da je kompanija „Telekom Srbija“ već preduzela neophodne korake, obavila ispitivanje tržišta, razgovore sa potencijalnim investitorima, donela odluku o emisiji po tržišnim uslovima, može samo da ukaže da je signal NBS poslat privrednom sektoru već počeo da daje rezultate i da je pristup navedene kompanije bio ozbiljan i detaljan, ocenjuje centralna banka.

Ističu da je „Telekom Srbija“ doneo odluku o emisiji korporativnih obveznica zakonski prepoznatim modelom ponude kvalifikovanim investitorima.

Foto: Shutterstock

NBS navodi da izjave da se ovim emisijama „podriva zainteresovanost kompanija za bolje poslovanje“, pored toga što su neistinite, ovako uopšteno izrečene potcenjuju interes vlasnika za uspešno poslovanje, jer upravo najveći interes, podsticaj, ali i odgovornost za uspešnost kompanije imaju sami vlasnici.

Jedna od prednosti emisije korporativnih obveznica, ukazuje centralna banka, jeste i veća fleksibilnost periodičnih novčanih tokova - za razliku od većine kreditnih aranžmana koji obično obuhvataju periodične isplate i kamate i dela glavnice.

Tokom trajanja (života) neamortizujuće obveznice se periodično (mesečno/kvartalno/polugodičnje/gošišnje - u zavisnosti od dogovora) isplaćuje samo kuponska kamata, dok se glavnica plaća po dospeću obveznice, objašnjava NBS.

To kompaniji daje potrebnu fleksibilnost u upravljanju finansijskom situacijom, investicionim ciklusom i novčanim tokovima.

NBS posebno ističe da nikada ne donosi odluke ishitreno i bez prethodno obavljenih detaljnih analiza aktivnosti koje preduzima, te da su stoga potpuno neosnovani navodi da „ako se ovakvi poslovi NBS omasove i sprovedu u praksi, dobićemo reinkarnaciju primarne emisije“.

U tom kontekstu predočava da je utvrdila niz ograničenja u smislu prihvatanja korporativnih obveznica u monetarnim operacijama, koji uključuju sledeće kvalitativne i kvantitativne kriterijume:

Kriterijumi

Najviši ukupni nominalni iznos korporativnih obveznica koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama je 55 milijardi dinara, što ograničava vrednost programa i uticaj na ukupne novčane tokove;

Najviši ukupni nominalni iznos pojedinačne emisije ili tranše korporativnih obveznica koje mogu biti prihvaćene u monetarnim operacijama (70 odsto ukupne nominalne vrednosti emisije jednog izdavaoca);

Najviši ukupni nominalni iznos korporativnih obveznica jednog izdavaoca koje mogu biti prihvćene u monetarnim operacijama (11 mlrd. dinara);

Imajući u vidu prethodno navedene kriterijume, potencijalni portfolio korporativnih obveznica kod NBS je istovremeno adekvatan, sa aspekta pružanja podrške razvoju ovog segmenta tržišta kapitala, ali i u smislu obima podrške domaćoj ekonomiji, a takođe i ograničen, kako po pitanju obima, tako i u smislu kvaliteta korporativnih obveznica u portfoliju, navodi se u saopštenju.

Narodna banka Srbije zaključuje na kraju da je na ovaj način još jednom pokazala visok stepen odgovornosti prilikom donošenja odluke o prihvatanju korporativnih obveznica u monetarnim operacijama, ukazujući da očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema nema alternativu.

Inače, što je korporacija finansijski stabilnija i bolja, prinos koji investitori žele da plate je niži odnosno kompanija se zadužuje jeftinije. I obrnuto, a u tekstu Telegraf Biznisa možete pročitati detalje mere pomoći koje se tiču korporativnih obveznica. 

(Telegraf Biznis)