• 8

Mali: Nije magija, već profesionalno vođenje javnih finansija

"Pokazalo se da je paket mera značajno doprineo manjem padu BDP-a i ubrzanom ekonomskom oporavku... Da nismo podržali privredu, ovu godinu bismo završili sa padom BDP-a od preko 5%", kaže Mali

  • 8
Siniša Mali, budžet, evri

Foto-montaža: Tanjug/Sava Radovanović, Shutterstock

Deficit imamo u trenutku kada ga imaju sve zemlje na svetu, a naročito one koje su stale uz svoju privredu kada joj je to najpotrebnije. Na primer, Nemačka u prvih šest meseci ove godine ima deficit od 51,6 milijardi evra (3,2% BDP-a), dok je u istom periodu prošle godine bila u suficitu od 2,7% BDP-a, naveo je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je podsetio javnost da je Srbija protekle četiri godine za redom imala suficit u budžetu, što je, "ma koliko neverovatno zvučalo, bilo kritikovano od strane opozicije i pojedinih medija".

- Taj suficit je bio posledica odgovorne ekonomske politike koju vodimo, a koja nam je omogućila da pomognemo privredu paketom podrške u vrednosti od 5,8 milijardi evra - rekao je on.

Mali je odgovorio na tekst nedeljnika NIN "Velika čarolija Siniše Malog" u kome se, navodi ministar, iznosi niz paušalnih ocena.

U tekstu se, kako navodi ministar na svom Fejsbuk profilu, najpre kritikuje što će Srbija na kraju ove godine imati deficit.

Mali je kazao da se na samom početku teksta pominje deficit republičkog budžeta u prvoj polovini godine, koji se naziva rekordnim, ali da je istina da je na kraju juna ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 304,8 milijarde dinara, što je za 39,3 milijarde dinara manje nego što je planirano rebalansom budžeta.

- Dakle, budžet je u boljem stanju nego što smo projektovali. Prihodna strana budžeta u prvih šest meseci je bolja od plana predviđenog rebalansom, i to ukupno za 37,7 milijardi dinara - naveo je Mali.

Mali navodi i da je realizacija rashoda tokom prve polovine godine manja od plana za 1,6 milijardi dinara.

Zatim se, kako navodi Mali, u tekstu izvode "računice koje se tiču toga koliki bi deficit trebalo svakog meseca da iznosi do kraja godine".

- Podsećam da je u junu rast ukupne industrijske proizvodnje iznosio 2,6%, a rast prerađivačke industrije, kao najznačajnijeg segmenta, čak 4,1%. Istovremeno, promet u trgovini na malo je realno bio veći za 11,5%, a ovogodišnja kretanja karakteriše i bolja poljoprivredna sezona od prošlogodišnje. Takođe, nastavljen je i trend rasta realnih zarada koje su u junu veće za 9,6% - rekao je on.

- Što se tiče programa pomoći za privredu, koji se takođe pominje u negativnom kontekstu, pokazalo se da je paket mera značajno doprineo manjem padu BDP-a i ubrzanom ekonomskom oporavku, koji će u narednom periodu generisati i veće prihode države. Da nismo podržali privredu, ovu godinu bismo završili sa padom BDP-a od preko 5% - naveo je.

Na kraju teksta se, kako navodi, pominje i zaduživanje Srbije, odnosno njen javni dug. "Naša zemlja je proteklih godina značajno smanjila učešće javnog duga u odnosu na BDP, i to za čak 20 procentnih poena. Naročito smo u poslednje dve godine bili aktivni u tom smislu - kontrolisali smo trošenje sredstava budžeta, otplaćivali skupe kredita, promovisali Srbiju kod stranih investitora", naveo je Mali.

Upravo zahvaljujući tome, kako navodi Mali, država je bila spremna da veoma brzo reaguje u vreme krize i da se zaduži kako bi pomogla privredi, baš kao što su to uradile i sve druge zemlje na svetu koje su imale takvu vrstu podrške privrednicima.

Srbija grafikon rasta novac pare

Foto: Shutterstock

- Dakle, u vreme krize je normalno da deficit jedne države raste i da se ulazi u zaduživanje kako bi se on finansirao. Ne radi se o magiji i čarobnim štapićima, već o profesionalnom pristupu vođenja javnih finansija, rebalansu koji je sa jedne strane podrazumevao maksimalnu štednju i smanjenje troškova koji nisu primarni u trenutku krize, i pripreme ekonomskih mera kako bi se posledice krize ublažile - navodi on.

Dodao je da je Srbija imala prostora da se zaduži za dve milijarde evra, a da javni dug ostane na nivou ispod 60%, što je odredila kao maksimalnu i optimalnu granicu za zaduživanje u vreme pandemije.

- Po preliminarnim podacima dug je trenutno na oko 56,8% (sa 57,3% koliko je iznosio nakon emisije obveznica na međunarodnom tržištu) sa ciljem i planom finansiranja do kraja godine, da ne pređe zadate limite - rekao je on.

Preduzete mere kao i zaduživanje su, kako podseća, pod stalnim nadzorom kako Međunarodnog monetarnog fonda, tako i rejting agencija koje u vreme povećanja deficita i zaduživanja nisu menjale kreditni rejting Srbije, "čak su pohvalile i naglasile prednosti Srbije, koja je u krizu ušla sa stabilnim javnim finansijama, visokom likvidnošću i javnim dugom koji može da "nosi" značajno zaduživanje i ostane u prihvatljivim granicama u odnosu na BDP".

- Osim toga, juče su nam stigle i pohvale MMF-a, koji je istakao da su vlasti u Srbiji na pandemiju odgovorile odmah, velikim paketom fiskalnih i monetarnih mera, kao i merama usmerenih ka bankarskom sektoru - rekao je ministar.

Ocenjuju, kako navodi Mali, i da su mere dobro osmišljene, i da su na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, podršku očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sektoru i olakšanje obaveza otplate kredita.

MMF je, kako navodi Mali, svestan situacije u kojoj se ceo svet nalazi, "baš kao i svetske finansijske institucije, rejting agencije, i u skladu sa realnim okolnostima komentariše naše finansije.

- Ponosni smo što u uslovima najveće ekonomske krize na svetu naša država stvoji čvrsto na nogama, što smo u prvoj polovini godine među zemljama u Evropi koje imaju najmanji pad privredne aktivnosti, što smo zadržali punu zaposlenost za vreme pandemije koronavirusa i što nam privreda i dalj dalje dobro funkcioniše. Sada nastavljamo borbu za našu ekonomiju - rekao je Mali.

Video: Mali: Sjajne vesti, po prvi put u istoriji, Srbija najbolja u Evropi

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Čiča

    Šta kaže Mali?

  • Dron

    Onaj procenat do 60% ide za aerodrome u RS i nacionalni stadion?

  • Baja

    Nije nije magija u pitanju, problem je u picu i u skitanju...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke