Posle loših vesti o padu BDP, hrvatski ministar: Oporavak tek 2022.

Foto: Pixabay

Potpredsednik hrvatske vlade i ministar finansija Zdravko Marić izjavio je, povodom pada BDP-a od 15,1 posto u drugom kvartalu, da privredni oporavak neće imati oblik latiničnog slova V, te da se potpuni oporavak ne može očekivati sledeće godine već 2022.

- Postaje sve jasnije da 2021. ne možemo očekivati potpuni oporavak ekonomije, te će se oporavak preseliti, po svemu sudeći, u 2022. godinu - rekao je Marić novinarima nakon objave podatka o BDP-u, prenosi Hina.

Dodao je da razvoj događaja u Hrvatskoj i svetu pokazuju da oporavak neće imati "V" oblik.

U takvim okolnostima, kaže, ne sme biti ponovljena greška kao u prethodnoj krizi, u kojoj se pad protegao na šest godina zaredom, tokom kojih je Hrvatska izgubila 12 posto BDP-a, a nakon toga je bilo potrebno još pet godina da se vrati na nivo pre krize, 2008. godine.

Marić je ocenio da s obzirom na sve okolnosti vezane uz korona krizu, ovoliki pad BDP-a u drugom tromesečju nije neko veliko iznenađenje, istakavši da će revidirati naniže aktualnu procenu vlade o privrednom padu za celu godinu.

- S obzirom na sve okolnosti, pre svega vođene korona krizom, (taj podatak) i nije nekakvo veliko iznenađenje, ali ipak treba apostrofirati da je to u smislu tromesečnog pada i viši pad nego što je bio u vreme zadnje ekonomsko-finansijske krize kada je najveći pad bio oko 9,0 posto - naveo je.

Ministar je naglasio da je lična potrošnja zabeležila rekordan pad, dok je jedino porasla državna potrošnja, što je i očekivano s obzirom na sve aktivnosti koje je Vlada sprovodila u drugom tromesečju.

Marić je napomeno da su investicije, s padom od 14,7 posto, bile u nešto većem minusu nego što su očekivali.

Kako je istakao, 52 posto ukupnih investicija odnosi se na građevinske radove. "Građevina je čak u drugom tromesečju zabeležila neznatni plus, što znači da su ostali sektori vodili ka tome da su ukupne investicije pale i nešto više nego smo očekivali", objasnio je.

Takođe je konstatovao da je među komponentama BDP-a izvoz usluga zabeležio najveći pad, ali da je on je bio u skladu s vladinim očekivanjima s obzirom na to da se na početku korona krize išlo s pretpostavkom pada broja noćenja stranih gostiju od 70 posto.

U vezi podataka o uvozu robe i usluga, Marić je podsetio da stalno apostrofira da je strukturni izazov za hrvatsku ekonomiju smanjivanje uvozne ovisnosti "koja se u zadnjih nekoliko godina, u odnosu na prošlu krizu, nažalost i povećala".

Naveo je da, ako se uzme u obzir i prvo tromesečje, kada je Hrvatska imala mali rast BDP-a od 0,4 posto na godišnjem nivou, u prvoj polovini godine ostvaren je prosečni privredni pad od 7,8 posto.

Sve ovo, kazao je, dovodi pod imperativ strukturne reforme i sve što treba učiniti da se unapredi kvalitet, efikasnost i struktura domaće ekonomije, pre svega vezano za uvoznu ovisnost.

Na pitanje kakve se posledice očekuju na tržištu rada, Marić je rekao da se može pretpostaviti da bi bez vladinih mera pomoći, rezultati po pitanju zaposlenosti i tržišta rada bili znatno lošiji.

Dodao je da mere nije moguće sprovoditi neograničeno, jer postoje kapaciteti kojima vlada raspolaže.

Napomenuo je i da treba sačuvati što više radnih mesta, jer to ima najvažniju vrednost i u ekonomskom i u socijalnom smislu.

Ministar je najavio da će uskoro, za dve-tri nedelje, vlada predstaviti smernice fiskalne i ekonomske politike, odnosno smernice za izradu budžeta za 2021. godinu, u sklopu čega će predstaviti i ažurirane projekcije za ovu godinu.

Takođe je naveo da ne isključuje do kraja godine rebalans budžeta, i da će do njega doći ako ništa drugo onda zbog tehničkih promena u samoj organizaciji vlade (spajanje ministarstava) odnosno budžetskih korisnika.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

(Telegraf Biznis)