Zemlji koja živi od nafte sada ponestaje keša: Biće novca za državne plate samo do oktobra

Foto: Pixabay

Kada je tadašnji kuvajtski ministar finansija, Anas Al-Saleh, upozorio 2016. godine da je vreme da se smanji potrošnja i pripremi za život posle nafte, ismevalo ga je stanovništvo naviklo na "more dolara dobijenih preko nafte".

Teme za vas

Četiri godine kasnije, jedna od najbogatijih zemalja sveta bori se da sastavi kraj s krajem, jer nagli pad cena energije postavlja dublja pitanja o načinu vođenja arapskih država u Persijskom zalivu.

Al-Saleha odavno nema, a njegova naslednica Mariam Al-Akuil (ministar finansija od decembra 2019. do februara 20020.) nastavila je sa radom u januaru, dve sedmice nakon što je predložila Kuvajtu da restrukturira plate u javnom sektoru, koje su najveće opterećenje državnih finansija.

Njena zamena, Barak Al-Šitan, upozorio je prošlog meseca da nema dovoljno novca za isplatu državnih plata posle oktobra. Potražnja za naftom se još uvek nije vratila na pravi put, usled prolongiranog virusa korona, pa tako prihodi od nafte padaju. Štaviše, prelazak na obnovljive izvore energije preti da održi cene "depresivnim".

Podsetimo, proizvodnja nafte smanjiće se za 10 procenata na oko 510 tona. Do decembra će doći do smanjenja od 13,8 odsto. Cena od 40 dolara za barel je i dalje preniska, ali nafta ima potencijal da ponovo bude iznad 100 dolara.

Saudijska Arabija sada suzbija beneficije i nameće porez. Bahrein i Oman, gde je rezervi manje, zadužuju se i traže podršku od bogatijih suseda. UAE su se diversifikovali usponom Dubaija, kao logističkog i finansijskog čvorišta.

U Kuvajtu, međutim, zastoj između izabranog parlamenta i Vlade čijeg premijera imenuje emir doveo je do zastoja u politici. Poslanici su blokirali predloge za izdavanje duga.

Umesto toga, Vlada je gotovo iscrpela svoju likvidnu imovinu, ostavljajući je nesposobnom da pokrijebudžetski deficit za koji se očekuje da će ove godine dostići ekvivalent od skoro 46 milijardi dolara.

(Telegraf Biznis)