Baterije stvorile 1.000 t otpada, gume se gomilaju: Kakva nam ekološka taksa treba?

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Predstavnici reprezentativnih kompanija u oblasti gumarske i hemijske industrije, pirotskog „Tigra“, kruševačkog „Trajala“ (Trayal), „Кupertajersa“ (Cooper Tyres and rubber“), „Eliksira“ Prahovo, „Eliksira Energy“, „Balkan progresa“, „Кuper standarda“ (Cooper Standard) i „Guma centra“ saglasili su se o neophodnosti promene posebnih tokova otpada u Srbiji, kako bi postao transparentan, efikasan i investicioni.

Na stručnom skupu o odgovornosti proizvođača prema životnoj sredini kada je u pitanju tretman otpada u organizaciji Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, i u saradnji sa kompanijom „Trajal“ na Jastrepcu, predstavnici kompanija ukazali su na nedostatke postojećeg zakonskog rešenja koje se primenjuje već 10 godina, posebno kada je u pitanju visina ekološke naknade koju plaća proizvođač.

Upozoreno je da ekološka taksa u ovom trenutku stvara veliki trošak, jer u ceni pojedinih proizvoda učestvuje i do 6 procenata, kao i da se deo novca od takse ne vraća u reciklažnu industriju već završava u sivoj zoni. Novi sistem treba da bude jednako obavezujuć za sve učesnike na tržištu Srbije, a novac prikupljen od ekološke takse trebalo bi da bude korišćen za nove investicije i modernizaciju tehnologija.

Efikasniji, investicioni sistem upravljanja otpadom, omogućio bi da u produženom veku proizvoda, samo od otpadne gume, na primer, nastane stotinu novih proizvoda. Na taj način, u industrijskoj simbiozi, otpad velikih industrija postaje sirovina za male biznise u gumarskoj industriji, kaže Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PКS.

Gumarska industrija Srbije, koja ima veoma visok razvojni potencijal i okuplja vodeće izvoznike, novim kineskim i i japanskim investicijama kompanije „Šandong Linglong“ (Shandong Linglong Tire) i „Tojo tajers“ (Toyo Tires), ali i širenjem proizvodnje domaćih proizvođača, premašiće jedan odsto učešća u ukupnoj svetskoj proizvodnji pneumatika u svetu.

Кompanije su spremne da investicijama podrže realizaciju rešenja zasnovanih na principima cirkularne ekonomije kako bi se guma kao sirovina vratila u proizvodnju, istakao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PКS.

Otvoreno je i pitanje produžene odgovornosti proizvođača za proizvod koji upotrebe postaje otpad, takozvane šeme kolektivnih operatera. Кolektivni operater, a prema jednom od modela to je kompanija u vlasništvu industrije, bavio bi se organizacijom sistema sakupljanja guma i povezivanjem učesnika na tržištu, rešio problem kontrole tretirane gume, otpada koji recikleri ne žele da preuzmu jer ne vide svoj interes, smanjio troškove proizvođačima i omogućio veću novostvorenu vrednost, rekao je direktor „Gumacentra“ Aleksandar Pikula.

U Srbiji se godišnje generiše oko 1.000 tona otpada samo od baterija, a ne postoji sakupljanje te vrste otpada. Ozbiljan problem predstavlja tretman opasnog otpada, i stoga je u novoj deceniji, 2020-2030, neophodno napraviti strateške promene u uvođenju modela produžene odgovornosti proizvođača i nove odgovornosti za štetu učinjenu prema životnoj sredini.

Stav resornog ministarstva je da su neophodne investicije, ali i dobra rešenja za što kvalitetniji redizajn postojećih zakonskih rešenja, pre svega, Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i Zakona o upravljanju otpadom iz 2016. godine, u skladu sa evropskim propisima. Cilj je rešavanje izazova tretmana industrijskog otpada i veće korišćenje nusproizvoda za novu proizvodnju.

Učesnicima skupa “Uvođenje modela produžene odgovornosti proizvođača i kolektivnog operatera u gumarskoj industriji“ međunarodni ekspert putem video linka predstavio je i rešenja tretmana otpadnih guma “Mišelina“ u Mađarskoj, a bilo je reči i o češkom, slovačkom i slovenačkom modelu.

(Telegraf Biznis)