Kako su Putin i Merkel našli način da kupe vreme: Nikome se ne žuri, a zima stiže

Foto: Unsplash

Nemačkoj neće biti potrebni dodatni izvori gasa ove sezone, a do daje kancelarki Angeli Merkel i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu još jedan razlog da kupe svoje vreme oko kontroverznog gasovoda Severni tok 2.

Posle dve tople zime i pandemije koronavirusa, potražnja za gorivom koje se koristi za proizvodnju toplote i električne energije pada na celom kontinentu. Snabdevanja ostaju obilna, a američki tankeri tečnog prirodnog gasa vraćaju se u Evropu. Referentne cene gasa ostaju ispod svog desetogodišnjeg proseka na početku perioda najveće potrošnje. Te činjenice mogu da ukažu na to kako Putin i Merkel reaguju na odluku Poljske da pljusnu rekordnu kaznu od 7,6 milijardi dolara ruskom Gaspromu.

Berlin je po tom pitanju ćutao, a Rusija je rekla samo da se Poljska po tom pitanju svrstala kraj SAD. Za sada nema razloga za žurbu sa dugo odloženom vezom od 1.230 kilometara ispod Baltičkog mora.

- Trenutno nema žurbe za Severni tok 2, jer bi postojeći gasovod i LNG trebalo da obezbede dovoljno gasa za mesece koji dolaze - rekao je Ričard Morningstar, predsednik osnivača Globalnog energetskog centra Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Evropskoj uniji.

Severni tok 2 odvijaće se paralelno sa postojećim istoimenim gasovodom i udvostručiće kapacitet od Rusije ispod Baltičkog mora do Nemačke. Merkel je dozvolila da se nastavi kao komercijalni projekat koji će povećati zalihe goriva za tešku industriju, uključujući BASF AG. Rusija i Gasprom započeli su promociju veze 2012. godine, rekavši da će biti potrebni dodatni tokovi do sredine 2020-ih.

SAD su se od početka usprotivile i navele da će to produbiti zavisnost Evrope od energetskih zaliha iz Rusije. Ti argumenti su postali važni kada je Putin naredio invaziju na Krim 2015. godine, nakon mešanja u američke izbore 2016. i ponovo u avgustu zbog trovanja ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Predsednik Donald Tramp bio je sve glasniji kritičar Severnog toka 2, ali je to pitanje izbledelo od političkih reflektora sve do intervencije Poljske. Ni Nemačka ni promoteri gasovoda nemaju interes da uvode to pitanje u predsedničke izbore u SAD.

Foto: Profimedia

Nema žurbe ni da Nemačka i Rusija reše stvar, možda mesecima ili godinama. Čak i pre pandemije koronavirusa, potreba za energijom se ublažavala posle rekordno tople zime. Lokdaun dodatno pogađa potrošnju, što je primoravalo Gasprom i druge da smanje isporuke.

- EU je dobro snabdevena, kao nikada pre, a Gasprom definitivno postaje sve manje moćan - rekao je Džonatan Lamb, viši analitičar za naftu i gas u češkoj investicionoj banci. "Tržište gasa u EU je na putu diverzifikacije", naveo je.

Nemačka i Rusija su zemlje koje su najviše zainteresovane za projekat, jer će povećati snabdevanje gasom i poboljšati likvidnost u kontinentalnim trgovinskim čvorištima, uz stvaranje profita za energetske kompanije u celom regionu. Gasprom je vlasnik projekta za Baltičko more. Polovinu troškova od 9,5 milijardi evra (11,2 milijarde dolara) finansiraju nemački Uniper, Vintershall, Engie, Roial Dutch Shell Plc i austrijski OMV.

Dalje odlaganje daje vremena tržištima da se prilagode hladnijem vremenu i uticaju pandemije na potražnju za gasom. Postoje šanse da će ova zima biti mnogo hladnija nego prošle godine. Zaključak je svakako da Evropa ove zime može da opstane bez Severenog toka 2, ali kako bude veći ekonomski rast, tako će rasti i tražnja.

Za sada se procenjuje da će potražnja za prirodnim gasom ostati nepromenjena najmanje narednih pet godina, prema Međunarodnoj energetskoj agenciji.

(Telegraf Biznis)