Svetska banka dala novu procenu: Pad privrede Srbije - 3, umesto - 3,5 odsto

Foto: Shutterstock

Svetska banka potvrdila je, i u upravo objavljenom, redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, za jesen 2020, prognozu za Srbiju da će pad BDP-a u ovoj, 2020. godini biti tri umesto 3,5 odsto, ali i da naredne godine očekuje rast od 2,9 odsto.

Svetska banka je početkom oktobra, u ažuriranom oktobarskom izveštaju o ekonomskim izgledima zemalja sveta u uslovima pandemije Kovid-19 prognozirala bolje izglede Srbije u odnosu na raniju projekciju, pa je smanjila prognozu pada BDP-a naše zemlje sa 3,5 na tri odsto.

U ovom novom, redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, dostavljenom medijima, Svetska banka navodi da će pad BDP Srbije biti manji nego u ostatku regiona.

Uprkos usporavanju ekonomije, stopa nezaposlenosti je, kaže se u izveštaju, u drugom kvartalu 2020. bila na istorijskom minimumu od 7,3 odsto, zahvaljujući državnom programu fiskalnih podsticaja.

Ipak, kako ističe SB, pomoć srpskoj ekonomiji da prebrodi pandemiju imala je cenu: fiskalne podsticajne mere sada čine skoro 13 odsto BDP-a, što će dovesti do projektovanog fiskalnog deficita od 7,6 odsto.

Očekuje se da će oporavak početi u 2021. i da će se rast vratiti na prethodnu putanju u srednjem roku. Nakon solidnog rasta od 4,2 odsto u 2019, Srbija se u 2020. suočava sa recesijom od tri odsto usled krize izazvane kovidom19, navodi Svetska banka. Ova godina je počela dobro, BDP je porastao za 5,1 odsto u prvom kvartalu, ali je rast skliznuo u negativnu teritoriju sa primenom državnih mera za kontrolu širenja pandemije kovida19.

Preliminarne procene ukazuju na to da je u drugom kvartalu BDP pao za 6,4 odsto, mada je ovaj rezultat bolji nego u susednim zemljama, gde je pad BDP-a u proseku iznosio 11,5 odsto.

- Dugotrajna kriza izazvana kovidom-19 tokom leta, izbori, usporavanje zakonodavne aktivnosti i ekonomska kretanja širom sveta uticaće na rast u ovoj godini. Još jedan razlog za sporiji oporavak u drugoj polovini 2020. jeste visoka osnovica za poređenje iz druge polovine 2019. godine -

Pad dodate vrednosti u drugom kvartalu bio je najveći u sektorima usluga i industrije, ali je u poljoprivredi rast bio pozitivan, kažu u Svetskoj banci.

Takođe, u drugom kvartalu 2020. u odnosu na 2019. na tržištu rada bilo je 183.000 ljudi, a među njima je 132.000 prethodno imalo posao u sivoj ekonomiji, pa je nezaposlenost pala na rekordno nizak nivo od 7,3 odsto.

Državni paket mera pomoći privredi doveo je do rekordno visokog deficita od 4,8 odsto godišnjeg BDP-a u drugom kvartalu, uz rast javnog duga od 6,1 procentnih poena od decembra 2019. na 59 odsto BDP-a na kraju juna 2020.

Foto: Shutterstock

Uticaj mera podrške na privredu je bio pozitivan, ali Svetska banka sugeriše da bi i manje izdašan, ali bolje ciljan paket mogao da ostvari isti uticaj, kao i da su najteže pogođena preduzeća mogla da dobiju obimniju pomoć, čime bi se efekti pandemije ublažili još više dok bi se fiskalni troškovi programa snizili.

Niska inflacija i snažna pozicija Narodne banke Srbije (NBS) predstavljale su snažan temelj za odgovor monetarne politike na pandemiju. Inflacija je u 2019. bila stabilna na niskom nivou, kakva je ostala i do kraja avgusta 2020, pri čemu je rast cena iznosio 1,9 odsto, kažu u Svetskoj banci.

Pandemija je prouzrokovala i usporavanje kreditne aktivnosti banaka pa je ukupna vrednost novih kredita odobrenih privredi smanjena za 24,2 odsto u drugom kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine, a iznos novih investicionih kredita privredi opao je za 47,1 odsto.

Nenaplativi krediti nastavili su silaznu putanju, sa 4,1 odsto u decembru na 3,7 odsto u junu. Mada je deficit tekućeg računa izražen u evrima bio niži za 11 odsto nego godinu dana ranije, njegovo učešće u BDP-u dostiglo je 2,9 odsto.

Finansiranje deficita tekućeg računa po proceni Svetske banke ne predstavlja problem, iako su neto strane direktne investicije opale u prvoj polovini godine za 19 odsto, a u okviru njih prilivi inostranog kapitala smanjeni 44 odsto.

Deficit bi, smatra Svetska banka, mogao još porasti, ako se realizuju pojedine potencijalne obaveze, što bi, posledično, povećalo javni dug.

Pored neizvesnosti koja preti globalnoj privredi, osnovni scenario suočava se i sa unutrašnjim rizicima.

Mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća, Telekoma Srbija, Er Srbija, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao što su Železnice i Srbijagas, smatraju u Svestskoj banci.

Razvoj politickih prilika, posebno u pogledu pregovora o Kosovu, mogao bi da skrene pažnju vlade sa sprovođenja neophodnih reformi, od kojih su sa stanovišta rasta najvažnije one koje se tiču unapređenja poslovnog okruženja.

Postoje i faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada ove godine i do bržeg rasta sledeće godine, uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza, strane direktne investicije i domaću tražnju. Sa druge strane, oni uglavnom zavise od brzine sprovođenja strukturnih reformi, procesa priključenja EU i dešavanjima na svetskim tržištima, zaključila je Svetska banka.

(Telegraf Biznis/Tanjug)