≫ 

Kopanje litijuma kod Loznice 2022? Rio Tinto nam otkriva u kojoj su fazi

 ≫ 

Rudnik koji se bude kopao biće drugačiji od drugih u Srbiji

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Goran
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Branko Nikolić

    30. oktobar 2020 | 23:02

    Dovoljno je pogledati dosadašnje njihove projekte širom sveta, od Azije i Afrike, preko Australije i Evrope , do Amerike ( 120 zemalja ). Ekološka pustoš, gradjanski ratovi, sudski sporovi, sterilitet kod žena, brojne bolesti lokalnog stanovništva. Originalni anglo saksonski neokolonijalizam .

  • Lozana

    30. oktobar 2020 | 16:58

    Ovi ce bar da poštuju neke standarde, a ako vam/nam dodju braca kinezi, svi ćemo da vicemo ko Šurda, leeeleee!

  • R. Vukasinovic

    30. oktobar 2020 | 14:58

    Litijum je dosta trazen, ali tamo gde se vrsi njegova eksploatacija ostaje ekoloska pustos. Plodno zemljiste se kilometrima unaokolo trajno pretvara u pejzaz slican onome sa slika na povrsini Marsa. Mnoge zemlje su bogate ovom rudom, ali ne zele ekolosku katastrofu na svojoj teritoriji, vec se nama plasira prica kako je fantasticno otkrice da je Srbija bogata ovom rudom neophodnom za buducnost (baterije za automobile itd.) i da je u tome nasa sansa za "razvoj", tacnije receno za propast i nepopravljivu katastrofu, zbog koje ce nas potomci proklinjati.