Ovo su poslovi koje su otvarali bivši predsednici Amerike: Šta će uraditi sledeći?

Foto: Tanjug/AP

Bliže se izbori u Americi, a jedno od važnih pitanja su nova radna mesta. Budući predsednik imaće težu ulogu jer osim drugih ekonomskih faktora, otežava mu i koronavirus.

Gledajući od 1977. godine pa do danas, biši predsednici SAD imali su manje ili više uspeha kada je reč o zapošljavanju i stopi nezaposlenosti. A ovako to ukratko izgleda:

U januaru 2017. godine, kada je predsednik Donald Tramp stupio na dužnost, SAD su imale 145,6 miliona poslova. Koronavirus i recesija smanjili su taj broj na 141,7 miliona do septembra 2020. godine, prema američkom Birou rada.

Poslovi su u septembru porasli za 661.000, što je manje nego što se očekivalo, a stopa nezaposlenosti iznosila je 7,9%.

Američka ekonomija dodala je 6,6 miliona radnih mesta tokom prve tri godine Trampove vladavine. Ako se tempo rasta tokom prve tri godine Trampa nastavi do januara 2021. godine, on će zatvoriti svoj četvorogodišnji mandat ukupnim dobitkom od 8,8 miliona radnih mesta - 6% više od stupanja na dužnost.

Međutim, pandemija koronavirusa i recesija koja je usledila umanjili su taj ukupan broj.

Trampov trenutni rezultat je gubitak od 3,9 miliona radnih mesta od dolaska na funkciju (minus 2,7%).

Prvi mandat Bila Klintona (od 1993) dao je 11,6 miliona radnih mesta (10,5%), drugi mandat Klintona (1997) postigao je 11,3 miliona radnih mesta (9,3%), drugi mandat Ronalda Regana na primer, postigao je 10,8 miliona radnih mesta, (11,2%), Drugi mandat Baraka Obame stvorio je 10,4 miliona radnih mesta, (7,7 %).

Poslednje 43 godine, odnosno, otkako je predsednik Džim Karter stupio na dužnost, američki Biro za statistiku rada zabeležio je 71,3 miliona novih radnih mesta. Demokrate su dodale 44,8 miliona dok su bile u Beloj kući, u poređenju sa 26,5 miliona tokom republikanskih predsedavanja.

(Telegraf Biznis)