Tajna dostave pice za 29 minuta u Beogradu: Vozači se dovijaju da stignu, krše i pravila

Foto: Shutterstock, Pixabay

Dostava hrane je postao isplativ biznis, i dok ostali propadaju, on cveta i u doba korone. Zato su mnogi koji imaju nešto kapitala videli ovo kao dobru poslovnu ideju. Dostava hrane (Food Delivery) ima mnogo prednosti, a to je sada dokazano i u vreme krize: oni rade 24/7 i nemaju nameru da stanu. Potražnja je velika.

Živimo u vremenu u kojem je onlajn komunikacija postala imperativ: dva klika, jedan poziv, i hrana stiže na našu adresu. Razloga za to, zašto ovaj biznis "cveta" je mnogo: milenijalci koji sada kreiraju javno mišljenje obožavaju tehnologiju i praktičnost, vole da im se sve donese na noge - počev od uređaja, preko odeće, pa do hrane. Kod nas je godinama popularna dostava za manje od pola sata, odnosno 29 minuta. Tajmerom koji se vidi na njihovom službenom vozilu privlače nestrpljivije mušterije, što se takođe pokazalo kao odličan marketinški trik.

Teme za vas

Sa tom praksom prvo je krenula pre nekoliko godina jedna picerija koja ima nekoliko franšiza, a onda i neki drugi fast fud restorani.

Ipak, da li ste se ikada zapitali šta staje u tih 29 minuta? Kako funkcioniše taj sistem i sa čim se vozač, dostavljač suočava pre nego što vam dostavi porudžbinu na adresu?

- U tih 29 minuta staje sve, od poziva, pravljenja hrane, preuzimanja i dolaska na adresu. Počinje da otkucava kada pozovete i naručite hranu, i traje dok ne stignemo na adresu. Kada pozovete, naručite, centrala onda bira lokar koji je najbliži lokaciji. Onda se "otvara" porudžbina, tek tada se peče (ako je pica u pitanju), dostavljač preuzima i ima otprilike 10-15 minuta za vožnju. Nekada i mnogo manje, zavisi od gužve - priča nam D. B. (25), koji je radio taj posao.

Na pitanje šta se desi kada ne dođe na vreme, kaže da se ispoštuje praksa kompanije da hranu u tom trenutku pokloni.

- Ako zvonimo na vrata u 29. minutu nismo zakasnili. Međutim, ako jesmo, dajemo gratis, ali uzimamo matični broj jer je neophodno za ispravku, odnosno pravdanje računa. Neko da, neko ne - priča nam on i dodaje da i mušterije imaju svoje cake kojima pokušavaju da zbune vozače i kako bi dobili na vremenu. Pa tako ne otvaraju vrata, ne javljaju se na adresu, ili daju pogrešnu.

Foto: Shutterstock

Ono što je činjenica, a što nam i on potvrđuje, vozači često ugrožavaju i sebe i druge da bi ispunili zadatak, naročito kada u to ograničeno vreme imaju spojene dostave.

- Znam za slučajeve da prolazimo na žuto, zelenoj stazi, parkiramo se "privremeno" dok ne odnesemo robu, onda se svi bune. Saobraćajci kada nas zaustave, u šali kažu "opet vi što glumite reli vozače"....-  priča on.

Kaže da je automobilom to teže, ali motorom je mnogo lakše zbog provlačenja kroz gužvu i generalno vremenski je optimalnije. To ipak ima svoju cenu, te saobaćajne prekšaje sami plate i kazna je na njihov, a ne na obraz firme. D. B. ističe da ipak sada u odnosu na raniji period drugačije, da je teško izvodljivo dovijati se i kršiti pravila.

Ovaj posao, priča nam pre 6,7 godina plaćao se 135 dinara po satu, a danas oko 250 po satu.

- To je u redu dok si student, ili dok je to privremeni posao, vozi se skuter i po kiši i po snegu, kasnije posledice teško da šta može da plati - kaže on.

Kaže i da pojedine firme u ugovorima navode da vozač preuzima na sebe sve prekšršaje, ili potencijalne posledice, dok na platu retko utiče broj odnetih dostava po smeni. 

(Telegraf Biznis)