Vegansko tržište najbrže raste, daleko iza sebe ostavlja čak i gluten-free proizvode: Šta Srbi vole?

Foto: Unsplash

Glavni problem s današnjom industrijom hrane je što se ishrana mnogih češće zasniva na trendu, nego na potrebi, recimo zdravstvenoj.

Kao i kada je reč o ostalim oblastima, uvek neko ima profit od promocije nečeg "novog", ili od anti-kampanje, a sada se bavimo time koliko je veganska mašinerija (ne) ispravna, a koliko "teška"?

Teme za vas

Najpre da razjasnimo: vegeterijanci i vegani nisu isto. Prvi od namirnica životinjskog porekla ne jedu samo meso, a ponekad konzumiraju mleko, jaja, mlečne proizvode. Dakle, ovo je manje rigorozan način života. Vegani, međutim, ne jedu ništa od navedenog, već samo žitarice, mahunarke, voće i povrće.

Zagovornici ovakve ishrane kažu da rizik po zdravlje ne postoji, a da su prednosti višestruke. Štaviše, vegani navodno ređe oboljevaju od kancera, problema sa srcem, alergija. Ipak, ne možemo da zanemarimo činjenicu da je taj pokret dobio svoj status, svoju čitavu industriju tek pre nekoliko godina, onako, u punom sjaju.

Takođe, ne možemo zažmureti na podatak da vegansku ishranu sve više promovišu poznate ličnosti, koje imaju jak uticaj na publiku, omladinu. Nevezano za prednosti ovog načina prehrane, postavlja se pitanje - koliko je ona deo globalnog trenda i koliko novca donosi?

U 2020. lista poznatih vegana je dodatno proširena, a na njoj se nalaze Elen Pompeo (glumica), Zak Efron (glumac), Bijonse Nouls-Karter (pevačica), Bil Klinton (političar), Žizel Bundšen (supermodel), Džesika Čestejn (glumica), Natali Portman (glumica), Madona (pevačica), Arijana Grande (pevačica), Venus Vilijams (teniserka), zatim Vudi Harelson (glumac), Majli Sajrus (pevačica), Lijam Hemsvort (glumac), Džejms Kameron (režiser), Mišel Fajfer (glumica) i razni drugi.

Madona / Foto: Tanjug/AP

Veganska industrija kroz godine

Zagovornici ove ideje bi vam rekli da nije reč o trendu, već o rastućim klimatskim promenama koje utiču na kvalitet života ljudi, a koje su usko vezane za našu ishranu.

Naime, ranije se nije toliko govorilo o veganskom režimu jer je planeta bila u boljem stanju, a sada prognoze govore da bi do 2050. moglo biti spaseno osam miliona ljudskih života, ako bi svet počeo da odbacuje meso i ostale životinjske produkte.

Ipak, to su sama predviđanja zagovornika veganske ishrane i treba ih uzeti s rezervom. Ono što, međutim, ne možemo da osporimo jeste da samo u Velikoj Britaniji od ruke čoveka strada preko osam milijardi životinja.

Problem je i, kako navode stručnjaci, to što se prilikom obrade silnog mesa u vazduh ispuštaju razni štetni gasovi. Statistika Gugla kaže da je interesovanje za veganski stil života (veganism) čak 7 puta veće sada, u odnosu na 2014. godinu. Ljudi su za njega zainteresovaniji čak 4 puta više nego za vegeterijanstvo i gluten-free proizvode.

Zanimljivo je i to da velike prehrambene kompanije prate ove trendove i želje potrošača, te menjaju svoje ponude, izbacujući više veganskih proizvoda. Ako se ponovo osvrnemo na veliko tržište Ujedinjenog Kraljevstva, dolazimo do zaključka da je tamo broj novih namirnica koje su pogodne za vegane porastao za 16 odsto u 2019, u odnosu na "samo" 8 odsto iz 2018. godine.

I nije tako samo u ovoj evropskoj zemlji. Američka firma Volmart, vodeći trgovinski lanac, godinama unazad traži od dobavljača više proizvoda za vegane, a prodaja takvih namirnica je unapređena 20 odsto u 2018. Najbogatiji čovek na svetu i osnivač Amazona, Džef Bezos, jedan je od ulagača u ovu industriju. On je samo prošle godine uložio 30 miliona dolara u "The Not Company", sa sedištem u Čileu.

Veganski hamburger / Foto: Pixabay

Veganski proizvodi danas privlače mnogo pažnje, bilo da ih prati dobar ili loš PR. Pre svega, zato što proizvođači i restorani "izbacuju" mesne proizvode bez mesa, tačnije pljeskavice i kobasice na biljnoj bazi, koje su tako dobro spremljene da nekad nemate utisak da ne jedete meso.

I ne samo oni. Supermarketi (Waitrose, Tesco, Asda, Sainsbury’s i Marks & Spencer) su počeli da nude sopstvene linije veganskih proizvoda, a isto tako je Američka Medicinska Asocijacija pozvala bolnice da uvrste više obroka za vegane u svoju uslugu.

Korporacija "NYC Health + Hospitals" je prošle godine uvela Meatless Monday (Ponedeljak bez mesa) u 11 svojih bolnica, a u gotovo svakoj školi okruga Los Anđeles uveliko se služe i veganski proizvodi. Kada smo ranije pomenuli klimatske promene, zagovornici ove ideje se pozivaju i na racionalno trošenje resursa vode.

Naime, australijski istraživači kažu da proizvodnja namirnica životinjskog porekla zahteva 20 puta više izvorske vode, nego proizvodnja namirnica na bazi bilja. Ali, hajde da vidimo i koliko vredi čitava ova mašinerija?

U 2018. globalno vegansko tržište je vredelo 12,69 milijardi dolara, pri čemu je procena da će od 2019. do 2025. porasti 9,6 odsto. Najviše vegana je u SAD, Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu. Prema podacima "The Vegan Society", u periodu od 2012. do 2017. potražnja za hranom bez mesa (meat-free food) je skočila 987 odsto.

Foto: Unsplash

Gluten-free proizvodi

Većinski deo Srbije čuo je za gluten, i proizvode bez glutena, onda kada je Novak Đoković rekao da mu ne prija ovaj protein koji se nalazi u pšenici. Tada je masa počela da preispituje svoju ishranu. Kupovala se Novakova knjiga, detaljno proučavao gluten, a nutricionisti su odjednom imali više posla nego ikad.

Ono što je važno jeste da ne treba izbaciti proizvode s glutenom samo zato što je to trend, već potreba. Činjenica je da reakcija na ovaj protein može biti spora i često maskirana, a intolerancija na njega je obična praćena horničnim umorom, nadutošću, manjkom snage.

Treba pomenuti i da je celijakija doživotna nepodnošljivost glutena, te da se pre svake bitnije izmene u ishrani najpre posavetujete sa lekarom. Ali, kako ovaj put komentarišemo gluten iz biznis ugla, nije na odmet reći da je ova industrija sada "teška" 5,6 milijardi dolara. Do 2025, očekuje se da dostigne nivo od 8,3 milijarde dolara.

(Telegraf Biznis)