• 7

Ovo su ključni razlozi za odliv mozgova: Samo 30 odsto mladih se vraća u Srbiju, evo i zašto

Kompanije do kadrova najređe dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje

  • 7
devojka, posao, laptop

Foto: Pixabay

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina, i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnosti karijernog napredovanja.

Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinese razvoju zemlje i društva.

Ovo je samo deo rezultata upitnika koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera u okviru projekta "Cirkularne migracije - Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije", koji se realizuje uz  podršku Vlade Švajcarske.

- Istraživanje smo sproveli da bismo sagledali kakva je situacija na tržištu, da identifikujemo šta je to što kompanije mogu da urade kada je reč o privlačenju i zadržavanju kadrova, zatim da saznamo kako menadžeri prevazilaze nedostatak adekvatnih kadrova za pojedina zanimanja, kao i koji su to dodatni faktori koji prevazilaze napore kompanija i kojima moraju da se pozabave ostali činioci u društvu. Jedino zajednički: kompanije, fakulteti, država, možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate - kaže Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera i dalje navodi:

"Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini. Ono što daje prostor za optimizam je činjenica da su mogućnosti za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima".

Blizu 80 odsto ispitanika izjavilo je da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije. Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

grafikon 1

Foto: Srpska asocijacija menadžera

Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok kompanije do kadrova najređe dolaze krozNacionalnu službu za zapošljavanje.

U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsto ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na "uvoz" radne snage.

Menadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama -  od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, do stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.

grafikon 2

Foto: Srpska asocijacija menadžera

Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao, mogli da doprinesu porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

U istraživanju su učestvovali menadžeri kompanija iz različitih sektora, najviše iz IT industrije, proizvodnje, finansijskih usluga, konsaltinga i marketinga.

Video: Deset atipičnih zanimanja za žene: Od kamiondžijke do detektivke

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Jovana

    Rođena sam u CH, napustila sam je nakon 23 god i ne kajem se. U Srbiji mi je bolje i lepše. Manje radim, imam društveni život, ne tugujem za Srbijom kao dok nisam živela ovde. Zašta bih tuđini dizala natalitet kad mogu svojoj državi.

  • Lejla

    Kad ja dođem tamo onda je priliv mozgova...logično...

  • zeljko

    Ako hoces pristojno da zivis onda moras da odes odavde

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke