Šefica Svetske banke za Zapadni Balkan: 4 stuba za izlazak iz krize, primarno osnaživanje zdravstva

Foto: Shutterstock

Osnaživanje zdravstva, zaštita socijalno ugroženih grupa, očuvanje i otvaranje radnih mesta uz državnu pomoć, i jačanje politika, institucija i investicija - ključni su za izlazak iz korona ekonomske krize, smatra Linda Van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

Teme za vas

- Novac je deo rešenja. Ali, samo deo. Nivo finansijske podrške koju su zemlje pružile svojim ekonomijama bio je neočekivano visok, ali neophodan. Razmere krize su sada toliko velike da svi učimo kako da plivamo u tim nemirnim vodama - kaže Van Gelder.

Pristup Svetske banke rešavanju ove krize, ističe ona, zasnovan je na četiri stuba podrške.

- Prvi je fokusiranje na spasavanje života, preko osnaživanja zdravstvenog sektora. Drugi je zaštita siromašnih i osetljivih slojeva stanovništva. Mnogo ljudi je ostalo bez posla i oni više nemaju izvore prihoda. Vlade su se angažovale na rešavanju tih problema, ali uz visoku budžetsku cenu - istakla je.

Treći stub je, prema njenim rečima, očuvanje dohotka kroz očuvanje radnih mesta i osiguranje održivog rasta poslovanja i otvaranje novih radnih mesta, pružanjem podrške firmama i finansijskim institucijama. Četvrti stub, dodaje, predstavlja jačanje politika, institucija i investicija za otporan, inkluzivan i održiv oporavak.

Van Gelder napominje da se, uprkos podršci i državnim paketima pomoći, očekuje da će globalna ekonomija doživeti najveću recesiju u poslednjih 80 godina, i podseća da je Svetska banka u junu predvidela pad globalnog BDP-a od 5,2 odsto.

- Javni resursi će ubuduće biti sve ograničeniji i vlade će morati dobro da razmisle o tome kako da ih najefikasnije upotrebe. Sada se preporučuje da mere podrške privredi budu ciljane. Na primer, u slučaju Srbije, uz dobro targetiranje, mogao bi se postići sličan efekat kakav su imale dosadašnje mere, ali po nižoj ceni - navodi ona.

Van Gelder ističe da je srpska ekonomija, za razliku od drugih u regionu, do sada bila prilično otporna delom zahvaljujući vladinim merama, ali upozorava na potencijalne rizike od povećanja stope siromaštva i nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu, pa i u našoj zemlji, nakon prestanka programa državne podrške.

Kaže da bi, prema simulacijama Svetske banke, oko 300.000 ljudi u regionu tokom ove godine moglo da padne ispod granice siromaštva, uključući one zaposlene u neformalnom sektoru.

(Telegraf Biznis/Tanjug)