Banke treba više da finansiraju mala i srednja preduzeća, ona najteže dolaze do kredita
Srbiju u reformi bankarskog sektora čekaju uzbudljiva vremena, ocenio je danas regionalni menadžer za Zapadni Balkan i Centralnu Evropu Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Ari Naim i istakao tri glavne strateške prilike za izlazak Srbije iz krize.
On je u obraćanju tokom Beogradskog ekonomskog foruma, koji se održava onlajn, rekao da je dobro što je i premijerka Ana Brnabić, u uvodu u konferenciju, potvrdila posvećenost države reformama.
Naim je na sesiji o neophodnim reformama u bankarskom sektoru istakao tri glavne strateške prilike kada je reč o izlasku Srbije iz krize.
Prva je razvoj malih i srednjih preduzeća, gde je prema njegovim rečima urađeno dosta, ali je pristup kreditima za ova preduzeća još mali i iznosi 43 odsto bruto društvenog proizvoda.
"Ne možemo biti zadovoljni količinom zajmova koji ulaze u privredu. Ovo je prilika za banke da više finansiraju mala i srednja preduzeća", istakao je on.
Druga mogućnost jeste to da će Srbija morati da privuče sveže privatne investicije, kako bi se pokrenuo oporavak, pošto će zemlja, uostalom kao i druge, iz krize izaći sa smanjenim javnim finansiranjem. Održivi oporavak i zelenu ekonomiju naveo je kao treću mogućnost i ukazao da nas je ova kriza naučila da ne postoji drugi način da se razvijamo osim da razvijamo održiviju, ekološkiju privredu.
Dodao je da će i u bankarskom sektoru biti potrebno pratiti trendove, a ne fokusirati se na ono gde se sada nalazimo, jer će za manje od pet godina banke koje nisu uspele da postignu zelenu tranziciju u svom portfoliju imati visok stepen rizika.
Rizik će biti veliki ne samo zato što preduzeća neće biti održiva već i zbog javnih politika. Naim je istakao da su mogućnosti koje zelena ekonomija nudi velike i da se tu interesi bankarskog sektora poklapaju sa interesom vlade.
Zaključio je da su preduzećima potrebne ne samo banke neko i kratkoročno i dugoročno investiranje, oprema i slično i da ima mnogo prostora da se stvari rade još bolje, naročito kod lizinga koji u Srbiji ne napreduje dovoljno.
Osvrćući se na digitalno finansiranje i uvođenje elektronskog potpisa rekao je da je Svetska banka pre krize uradila izveštaj koji se odnosi na Srbiju, gde je sve ovo detaljno obrazloženo.
"S jedne strane treba raditi na konkurentnosti, a s druge je neophodno puno trajnih strukturnih reformi", zaključio je on.
Naveo je da je IFC kao deo Svetske banke, najveća razvojna finansijska institucija, koja se fokusira samo na privatni sektor.
IFC je lane uložio 21 milijardu dolara u svetu, a 52 odsto od toga u finansijske institucije, jer ova korporacija finansijski sektor vidi kao kanal ka postizanju ciljeva razvoja u zemljama gde se nalazi.
(Telegraf Biznis/Tanjug)
Povezane vesti
Skupština završila raspravu o budžetu
U ponedeljak sednica Skupštine o budžetu
Izveštaj OECD o konkurentnosti za Zapadni Balkan: Srbija lider u nauci, tehnologiji i inovacijama
Danas počinje 24. Beogradski ekonomski forum
Video: Skupština počela rad minutom ćutanja za stradale u NS i Dragana Markovića Palmu
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Vlasnik prodaje kuću od 120 kvadrata za 23.000 evra! Renoviranje nije potrebno: Dobijate i veliki voćnjak (FOTO)
Majstori otkrili koje marke mašine nikako da ne kupujete! Delova nema ni za lek, a popravke paprene: Evo na koju stvar najviše treba da obradite pažnju
Dnevnica 80 evra, ali nema radnika! Ovaj posao svi odbijaju: Poljoprivrednici u problemu
PECA
Zar nismo već jednom naučili, banke ulažu tamo gde je rizik minimalan, a profit zagarantovan. Ne zanima njih šta vi mislite.
Podelite komentar