• 0

Fiskalni savet za restriktivniji budžet zbog neizvesnosti koje nosi 2021.

, Telegraf Biznis

Kao najveće strukturne probleme unutar budžeta za 2021, Savet vidi "prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru"

  • 0
Budžet plan 2021 godina biznis

Foto: Shutterstock

Fiskalni savet (FS) smatra da je, uprkos trenutnim čvrstim javnim finansijama Srbije, budžet za 2021. trebalo planirati restriktivnije zbog velikih neizvesnosti koje donosi naredna godina.

U danas objavljenim ocenama budžeta za 2021, FS ističe da Srbija, i pored svetske zdravstvene krize, trenutno nije blizu opasnosti izbijanja fiskalne krize i da će država sigurno moći i u narednom periodu uredno da izvršava sve svoje finansijske obaveze.

To je, kako se navodi, neposredan rezultat uspešno sprovedene fiskalne konsolidacija iz 2015-2017. i bolnih mera koje su tada opravdano sprovedene.

Fiskalni savet ipak ukazuje na neke rizike, vezane za ono što nosi 2021. godina.

Savet u tom kontekstu podseća da se predlogom budžetskog zakona predviđa deficit Republike od 178,5 milijardi dinara (3,0 posto BDP-a) i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijardi dinara.

Savet dodaje da taj plan počiva na optimističnoj pretpostavci da će rast BDP-a u 2021. biti visokih 6,0 procenata, što zbog neizvesnosti vezanih za razvoj epidemiloške situacije može da bude dovedeno u pitanje. U slučaju nižeg privrednog rasta, kako upozorava, javni prihodi se ne bi realizovali po planu, pa bi deficit mogao da se poveća na blizu 4,0 posto BDP-a, dok bi učešće javnog duga u BDP-u, umesto smanjenja, moglo da poraste na preko 60 odsto.

Ukoliko se u 2021. nastave nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi, svakako manji, paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije, navodi se u ocenama.

- Zbog toliko mnogo neizvesnosti ocenjujemo da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do 2 posto BDP-a - dodaje FS.

Prema mišljenju Saveta, to je moglo da se postigne zamrzavanjem zarada u javnom sektoru i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni, među koje svrstava troškove opremanja bezbednosnog sektora, izgradnju aerodroma u Trebinju, subvencije za elektronske fiskalne kase, subvencije za taksiste, izdvajanja za privlačenje investitora i dr.

Preporučuju Vladi da projekte za 2021. koji nisu prioritetni počne da realizuje tek kada i ako se uveri u snažan privredni oporavak, kako bi se sprečilo preveliko povećanje deficita i javnog duga u idućoj godini.

Kao najveće strukturne probleme unutar budžeta za 2021, Savet vidi "prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru".

Napominje da četiri velike rashodne stavke u budžetu predstavljaju: izdaci za zdravstvenu zaštitu, penzije, zarade u javnom sektoru i subvencije i neto budžetske pozajmice.

Smatra da su povećani izdaci za zdravstvo i penzije, iako su znatno iznad održivog nivoa, načelno opravdani i da ne bi trebalo da predstavljaju trajan izvor nestabilnosti javnih finansija.

- Vlada je u otežanim uslovima krize uspela da nabavi izuzetno velike količine potrebne zdravstvene opreme, da uloži u postojeće objekte i izgradnju novih, a planira da nastavi s tim i u 2021, što je olično - ističe FS.

Savet takođe podržava planirano povećanje penzija u 2021, pod uslovom da Vlada nastavi dosledno da se pridžava „švajcarske" formule i nakon završetka krize. Kao najbolji element predloženog budžete, Savet izdvaja dalje povećanje izdvajanja za javne investicije koje su u 2021. planirane na veoma visokom nivou.

- Budžetom za 2021. predviđeni su rekordni kapitalni rashodi Republike od 274 milijardi dinara, a na nivou konsolidovane države planiraju se ukupne investicije od oko 330 milijardi dinara (oko 5,5% BDP-a) - konstatuje FS.

Naglašava da ulaganja države u putnu i železničku infrastrukturu nisu bila umanjena ni tokom krizne 2020, i ocenjuje da "to znači da je u ovoj krizi izbegnuta jedna od većih grešaka ekonomske politike Srbije nakon završetka svetske ekonomske krize iz 2008, kad su javne investicije smanjene, umesto da se povećaju.

Rizik po budžetski deficit su, kaže FS, subvencije i plate u javnom sektoru.

Da bi se taj rizik otklonio, potrebno je da plate u javnom sektoru duži niz godina rastu sporije od privrednog rasta i od plata u privatnom sektoru, a da se najvažnija javna i državna preduzeća temeljno restrukturiraju.

U tom kontekstu, FS primećuje da se skoro svake godine pojavljuju neka javna i državna preduzeća kojima je potrebna pomoć iz budžeta zbog nagomilanih dugova i obaveza usled neuspešnog poslovanja, navodeći poimence Er Srbiju, EPS, Petrohemiju, PEU Resavicu...

Skupština Srbije

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

Marković: Fiskalni savet da obrati pažnju na bonitet preduzeća

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma rekao je u Skupštini Srbije da Fiskalni savet treba da obrati pažnju na temu boniteta preduzeća, privatnog preduzetnika i onih koji državi plaćaju porez.
- Želim da ukažem na nešto što građani Srbije ne mogu da shvate, a to su različiti stavovi o Srbiji Međunarodnog monetarnog fonda i Fiskalnog saveta Srbije. Kada su u pitanju penzije i plate onda dođe do tog vakuma između države Srbije i Fiskalnog saveta. Da li će biti povećane penzije i plate, šta su argumenti, šta su činjenice i po kojoj to metodologiji radi Fiskalni savet gde ima dosta stručnih ljudi - upitao je Palma u obraćanju pred poslanicima Skupštine.
On je dodao da treba da se koristimo činjenicama i kada su u pitanju nova radna mesta, "a to znači da imamo danas manje korisnika, a više obveznika".
- To nije bio slučaj ranijih godina i iz godine u godinu se povećava broj zaposlenih. Ali uvek kada slušam Fiskalni savet postoje neke primedbe. Ne kažem da nije dobronamerno, ali se dovode u zabludu oni koji očekuju da se povećaju plate i penzije. Fiskalni savet treba da obrati pažnju i na temu boniteta preduzeća, privatnog preduzetnika i onih koji ovoj državi plaćaju porez, a bonitet je važan za dobijanje kredita - naznačio je Marković, saopšteno je iz JS.
Prema njegovim rečima, nekada je knjigovodstvena vrednost bila nekoliko puta manja od tržišne vrednosti preduzeća, a danas vrednost kapitala ne pada, kao što je to nekad bilo.
- Važno je obratiti pažnju i na amortizaciju preduzeća. Nije isto sa fabrikama koje rade sa pet posto kapaciteta i onima koje rade sa 100 posto kapaciteta. Moramo da vidimo kako ćemo tu amortizaciju da uvećamo, da se ne desi da tržišna vrednost kapitala bude manja od građevinske vrednosti i onda štetu ima i vlasnik kapitala i država - istakao je lider JS.

Video: Kome se i kako deli cifra od 608,3 milijarde dinara?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke