Da li smete da otvorite šalter za hranu, kako radi Enjub ili apoteka? Sve dileme novih mera u Srbiji

Foto: Tanjug/AP, Dušan Aničić

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici najnovije preporuke Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti Covid-19, saopšteno je iz Vlade, a održana je i 92. po redu sednica Kriznog štaba Grada Beograda. Na toj sednici doneta je i Naredba na osnovu Uredbe Vlade.

Kako su se javile dileme ko, kada i kako radi od sutra, proveravali smo detalje.

Najviše pitanja bilo je oko radnog vremena restorana, apoteka, pijaca, veterinara, ali i prodavnica u okviru tržnih centara.

- Svi tržni centri zatvorenog tipa se bez izuzetka, zatvaraju u 17h. Ukoliko se radnja nalazi na spoljnoj strani tržnog centra, odnosno, ukoliko joj je omogućen prilaz sa javne površine, onda može da radi - rekao je za Telegraf Biznis Darko Glavaš,  sekretar za vanredne situacije Grada Beograda, posle usvajanja Uredbe.

Kako nam je objasnio, bilo je pitanja u vezi poslovno-stambenih objekata poput tržnog centra Enjub, odnosno Ju biznis centra, i radnji koje su u njegovom sastavu. Za njih važi da mogu da rade, kao i ostale radnje u okviru stambenih zgrada, jer se taj prostor vodi kao tržni centar samo u smislu izgradnje i organizacije i otvorenog je tipa.

- Pre svega, ključ su tržni centri zatvorenog tipa, ono su sporni, odnosno, cilj je da se spreči grupisanje većeg broja ljudi u jednom prostoru - dodaje on.

Na pitanje, da li određeni restorani ili kafići mogu da otvore šaltere ili sistem drajv in i na taj način prodaju svoje proizvode ukoliko nemaju dostavu, Glavaš je decidan:

- Niko ko je registrovan kao restoran ili kafić ne može da ima šaltere. Dakle, kafići i restorani ne mogu da imaju šaltere, ali svu mogu da se registruju na dostave, što je većina i uradila. Na kraju, tu je APR i opcija da se registriju na taj način. Moramo da napravimo razliku. Restorani, odnosno njihove kuhinje mogu da rade 24/h i na poziv kurirskih službi da dostave hranu, ali ne mogu da otvore svoj šalter, jer je to onda promena njihove deltanosti, onda oni nisu više delatnost za šta su se opredelili - napominje naš sagovornik.

Glavaš podseća da mnoge picerije imaju svoje kurirske službe, ali i i da je veliki broj prestoničkih lokala primenio isti model, što se pokazalo kao funkcionalno u ovoj situaciji.

Apoteke s druge strane, koje nemaju zasebne prilaze ili posluju u okviru drugih prodavnica - to nije moguće. Moraju da se uspostave tzv. koridori. Ono što je sigurno, prema njegovim rečima, jeste da apoteka može da radi ako je spolja tržnog centra, što važi i za supermarkete, uz već pomenute koridore.

Glavaš se osvrnuo i na sportska dešavanja i istako da profesionalni sport nastavlja da radi uz poštovanje svih mera. Ističe da će se utkamice održavati bez publike i bilo kakvog grupisanja.

- Trenažni centri neće stati, ali sve se završava do 17h. Dakle, do tada moraju da se napuste vežbaonice i teretane. Isto važi i za amaterski sport, odnosno rekreativni.

Takođe, od mera će biti izuzete medicinske, stomatološke i veterinarske ordinacije.

- Te laboratorije i ordinacije mogu da rade van radnog vremena - naveo je.

Dodatno, zanatske radnje poput krojačih, staklorezačkih, automehaničarskih, moći će da rade i subotom do 17 h.

Foto: Pixabay

Kome je ograničeno radno vreme?

Ugostiteljski objekti – kafići, restorani, barovi, noćni klubovi i splavovi neće raditi od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 časova ujutru bez izuzetka. Njihovo radno vreme biće od ponedeljka do petka od 5 do 17 časova. Ugostiteljskim objektima je dozvoljeno da obavljaju delatnosti dostave hrane non stop, 24 sata, sedam dana u nedelji, kao i ostalim privrednicima čija je to osnovna delatnost.

Tržni centri, prodavnice garderobe, kladionice, kockarnice, dečije igraonice takođe neće raditi od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 ujutru. Frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote neće raditi tokom vikenda. U ovu grupu spadaju i objekti iz oblasti sporta i rekreacije – teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport. Svim ovim objektima dozvoljeno je da rade radnim danima od 5 ujutru do 17 časova.

U kom periodu rade ostali objekti?

Prodavnice prehrambene industrije, trgovinske radnje, maloprodajni objekti kao i trafike, kiosci i slično gde se po pravilu ne ulazi u objekat prilikom kupovine mogu raditi kako radnim danima, tako i vikendom, do 21 čas

Apoteke i benzinske pumpe (delatnost prodaje goriva) mogu da rade non stop, svakoga dana bez ograničenja.

Pijace će biti otvorene i u danima vikenda od 6 časova ujutru do 15 časova.

Još jedan izuzetak predstavljaju restorani i barovi koji se nalaze u okviru hotela i privatnih smeštaja. Oni mogu pružati svoje usluge samo i isključivo registrovanim i prijavljenim gostima do 21 čas svakoga dana.

Sportski objekti se mogu koristiti i vikendom za treninge i održavanje isključivo registrovanih takmičenja u nadležnosti nacionalnih sportskih saveza.

Objekti i ustanove iz oblasti kulture – bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije moći će rade radnim danima, kao i subotom i nedeljom, do 17 časova.

Objekti i radnje u kojima se pružaju usluge pri čijem vršenju nije potrebno prisustvo korisnika ili su prisustvo i kontakt ograničenog trajanja, poput servisa bele tehnike, tehničkih servisa, krojača, obućara i staklorezačkih radnji mogu raditi radnim danima do 21 čas, a subotom do 17 časova.

Stroga kontrola

Sve ove mere usvojene su sa ciljem svođenja socijalnih kontakata na apsolutni minimu, uz nadu da će one dati željeni rezultat i da ćemo u danima pred nama to videti i u brojevima zaraženih građana korona virusom.

Nadležne inspekcije i komunalna milicija strogo će kontrolisati poštovanje ovih mera, koje stupaju na snagu sutra.

(v.bjelic@telegraf.rs)