Nemačka najviše profitira od kineskog oporavka: U 2019. tamo je prodala čak 700.000 ovih vozila

Šangaj / Foto: Pixabay

Mnogi u neverici trljaju oči: privredni oporavak Kine ne posustaje. Indeks menadžera nabavke u proizvodnji, centralni pokazatelj obima proizvodnje u kineskim fabrikama, u novembru, nakon čitave jedne decenije, beleži najvišu vrednost.

Teme za vas

Sa dosadašnjih 53,6 bodova, u oktobru se povećao na 54,9. Više brojke indeks je poslednji put beležio još u novembru 2010. godine. On je, inače, deo mesečnog privrednog barometra medijske grupe Caixin).

I kineska državna statistička služba objavljuje indeks menadžera nabavke. Taj "zvanični" PMI, međutim, više govori o tome kakva je poslovna situacija u velikim državnim kompanijama, piše DW.

Aktuelni podaci za novembar takođe pokazuju da je privredni oporavak od proleća stabilan. Vrednost od 51,4 u oktobru, u novembru se povećala na 52,1, što je najviše od septembra 2017. godine.

Značaj Kine raste

Za lokalne trgovinske partnere u Evropi to su dobre vesti. Nakon SAD, Kina je drugi po veličini trgovinski partner Evropske unije. Između 2000. i 2019. godine, obim bilateralne trgovine povećao se gotovo osam puta - na ukupno 560 milijardi evra.

Mnoge kompanije ne mogu do detalja da utvrde koliki je obim poslovanja sa Kinom, ali uzorci iz 25 evropskih kompanija, iz različitih zemalja-članica, a koje je za potrebe aktuelne studije koristio berlinski Merkator institut za kineske studije (MERICS), pokazuju u kojoj meri evropske kompanije zavise od kineskog tržišta.

One su 2019. godine 11,2 odsto svog prometa ostvarile u Kini.

Od pozitivnog kineskog privrednog razvoja mogla bi prvenstveno da profitira Nemačka. Naime, nijedna druga zemlja EU nije toliko snažno vezana za Kinu, kao najveća evropska privreda: gotovo polovina (48,5%) ukupnog izvoza EU u Kinu, 2019. godine je išla iz Nemačke.

Mercedes-Maybach S-klasa 2021 / Foto: Mercedes-Benz

To je skoro četiri puta više nego iz Francuske, koja je na drugom mestu u EU, kada je reč o izvozu u Kinu. Naročito mnogo izvoze nemački proizvođači automobila i mašina, a sve više se izvoze i poljoprivredni proizvodi poput svinjskog mesa.

Zbog posledica pandemije, Kina je za Nemačku postala još važnija. U drugom kvartalu 2020. godine ona je po prvi put bila najveće nemačko izvozno tržište. Nije ni čudo, s obzirom na to koliko su najvažnija tržišta za nemačku robu i usluge - u Evropi i SAD - ispaštala, i još uvek ispaštaju, zbog kovida-19.

Doduše, i Kina se još uvek bori sa posledicama pandemije, kaže za DW Maks Cenglajn, glavni ekonomista berlinskog instituta MERICS. Kineski bruto domaći proizvod u prvih devet meseci 2020. godine povećao se za samo 0,7 odsto.

Od toga će profitirati, pre svega, klasična nemačka industrija, koja je već jako prisutna u Kini. Naročito se povećala prodaja automobila. Dajmler je recimo 2019. godine u Kini prodao 700.000 Mercedesa, duplo više u odnosu na SAD. Koncern Folksvagen među prvima je u svetu počeo da posluje u Kini.

Od osamdesetih godina, Folksvagen proizvodi u Antingu, pored Šangaja, i u međuvremenu prodaje 40 odsto svojih automobila u Kini, što je odavno nadmašilo SAD, kao najvažnije svetsko tržište automobila.

(Telegraf Biznis)