Kako da razvijete biznis u prehrambenoj industriji? 32 firme dobile skoro 40 miliona €, ovo je način

Foto: Shutterstock

Od 2006. do danas Ministarstvo privrede je kroz svoj program podsticaja prehrambenoj industriji odobrilo više od 38,2 miliona evra, i to za 32 korisnika, dominantno iz segmenta kompanija srednje veličine, pokazala je nedavno sprovedena analiza efekata ovih subvencija koju su zajedno sačinili Ministarstvo privrede i NALED.

Brojke ukazuju na nesumnjivu vrednost podsticaja za ulaganja i razvoj kompanija u jednom od najznačajnijih sektora za našu ekonomiju, ali i prostor za postizanje još većih efekata tako što bi se novac više usmerio u modernizaciju tehnologija koje se koriste u proizvodnji, kvalitet i bezbednost samih proizvoda, kao i bolje uvezivanje sa podsticanjem primarne proizvodnje, koja prerađivačku industriju snabdeva sirovinama. I samo promovisanje podsticaja prema kompanijama je neophodan korak da bi više konkurisali.

Analiza je sprovedena u okviru projekta “P2P – Pripremi se za učešće” koji sprovode Centar za evropske politike kroz portal European Western Balkans, NALED, Centar savremene politike, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Raspon odobrenih sredstava kreće se od 116.000 pa do 12 miliona evra, u zavisnosti od vrednosti ulaganja. Kako analiza pokazuje da je prosečan iznos investicionog projekta bio 6,7 miliona evra, evidentno je da su podsticaji učestovavali u ukupnom ulaganju sa jednom petinom. 

Podsticaji su i te kako imali efekat i na dodatno zapošljavanje i porast prihoda. Naime, svi korisnici su ili zadržali ili povećali broj zaposlenih u odnosu na godinu traženja subvencija, a prosečan broj novootvorenih radnih mesta je 84 dok je rast prihoda išao i do 25 odsto. 

Sredstva države dominanto su odobravana za proširenje materijalnih kapaciteta za proizvodnju i preradu, kao što su fabrike, pogoni, postrojenja i u manjem obimu za unapređenje proizvodnog procesa.

Gotovo 90 odsto ispitanika navodi da su odobreni podsticaji pozitivno uticali na uspešnost realizacije njihove investicije. Šest od 10 navodi da bi svakako investirali, bez obzira na državnu podršku, ali da bi to ulaganje ili bilo odloženo ili bi se realizovalo u manjem obimu, dok petina ispitanih kaže da ne bi uspela da sprovede projekat da nije dobila državni podsticaj.

Analiza je, kažu njeni autori, pokazatelj značaja ove vrste subvencija države za prehrambenu industriju, kao jednu od najznačajnjih privrednih grana sa velikim učešćem u industrijskoj proizvodnji i bruto domaćem proizvodu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u julu ove godine u odnosu na isti mesec prethodne, osim proizvodnje eletrične energije, metalnih proizvoda i nameštaja, imala je upravo prehrambena industrija, koja u stvaranju BDP-a Srbije učestvuje sa oko četiri odsto, dok zajedno sa poljoprivredom to učešće dostiže i 13 procenata dok izvozu doprinosi sa 12%.

Foto: Shutterstock

Istraživanje, sprovedeno kako među korisnicima državne pomoći, tako i među onima koji je još nisu koristili, pokazalo je, međutim, i da privrednici u prehrambenoj industriji imaju izvesne zamerke ili sugestije za unapređenje dodele državnih podsticaja Ministarstva privrede. 

Najveći broj ispitanika smatra da bi trebalo poboljšati kriterijume na osnovu kojih se ovi podsticaji dodeljuju, odnosno da bi trebalo napraviti otklon od najvažnijeg dosadašnjeg kriterijuma, a to je obaveza zapošljavanja određenog broja ljudi i njihovo zadržavanje nakon završetka projekata. Umesto toga, ističu potrebu da se više podstiču ulaganja za automatizaciju procesa, uvođenje novih tehnologija u proizvodne procese i pomeranje od tradicionalnog subvencionisanja radno intenzivnih projekata ka onima koji nameravaju da dodatu vrednost stvaraju korišćenjem savremenih tehnoloških rešenja koje su i isplativija i manje štete životnoj sredini.

Takođe, ukazano je i na činjenicu da ulaganja u nematerijalna sredstva ne obuhvataju inovativne procese ili procese sertifikacije kojima se unapređuje bezbednost proizvoda, njihov bolji kvalitet, pa time i konkuretnost, a bilo je i zamerki zašto se u kriterijume za dodelu pomoći ne uključi i količina primarnih poljoprivrednih proizvoda koji pojedična prehrambena preduzeća otkupljuju za potrebu prerade.

Osim preporuka u domenu kriterijuma za dodelu sredstava, među preporukama nadležnima je i bolja koordinacija resornih institucija. Ukazano je da između Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugih organa koji se bave dodelom državne pomoći u sektorima primarne poljoprivredne proizvodnje ne postoji adekvatna umreženost. Sagledavanjem celog lanca snabdevanja jasnije bi se identifikovali korisnici podsticaja, a što bi uticalo na poboljšanje konkurentnosti domaće agroindustrije. 

Preporuka je i da se proces aplikacije, dodeljivanja i kontrole sprovođenja ovih projekata pojednostavi i dodeli samo jednom državnom organu, kao i da se učini više na vidljivosti ovog programa podsticaja, jer je istraživanje pokazalo da tek polovina ciljne grupe upoznata da postoji ovakav program.

(Telegraf Biznis)