Imigrant iz Nigerije, uhapšen s 13 godina zbog marihuane, danas je prodaje legalno

Printskrin: Youtube/Seun Adedeji

Industrija legalne obrade i prodaje marihuane trenutno vredi oko 16 milijardi dolara, a nigerijski imigrant, Seun Adedeji, deo je te priče, kao jedan od uspešnih preduzetnika afro porekla.

Teme za vas

Zanimljivo je da je zbog posedovanja marihuane bio uhapšen s 13 godina, a sada je, sa 27 godina, legalno prodaje i dobro zarađuje od tog posla. Nedavno je u Masačusetsu (SAD) otvorio prvi dispanzer, na mestu gde je nekada bila benzinska pumpa. U gradu Athol, gde ovaj momak posluje, trenutno ima svega 12.000 stanovnika.

Ipak, ne manjka mu mušterija. Amerikanci su tokom pandemije posebno davali novac za marihuanu, picu i alkohol, a tamo gde se nekada prodavala luksuzna roba (u centralnim ulicama nekih gradova), sada su objekti s kanabisom.

Ovaj 27-godišnji Nigerijac ima samo diplomu srednje škole, ali je već postigao mnogo u svom biznisu. Ime njegove kompanije "Elev8 Cannabis" ima dvostruko značenje. Između ostalog, Adadeji aludira na važnost dostizanja društvene ravnopravnosti pokreta legalizacije "ilegalnog začina".

Ta kompanija je, zapravo, nacionalni lanac dispanzera kanabisa u SAD, a sve je počelo 2017. godine.

Advokati pozivaju na vladinu podršku kompanijama koje se bave kanabisom, a koje su u vlasništvu Afroamerikanaca, kako bi se ujedno smanjila stopa kriminala i ilegalnih radnji među tom zajednicom. Ipak, belci i dalje upravljaju najvećim kompanijama za proizvodnju pića i duvana, pravo s Volstrita i iz Silicijumske doline.

Foto: Tanjug/AP

U nekim državama SAD trebalo bi da postane dozvoljena upotreba marihuane u rekreativne svrhe, a među njima su Arizona, Montana, Nju Džerzi i Južna Dakota. Oko 35 država dozvoljava korišćenje kanabisa za medicinske potrebe.

Neke državne i gradske vlade takođe su pokrenule programe socijalne jednakosti za preduzeća marihuane. To se odnosi na obuke, regulatorne takse i dodelu licenci i kredita za pokretanje biznisa legalne prodaje marihuane, posebno u kvartovima gde su "nesrazmerna hapšenja" zbog droge.

Afroamerikancima, koji poseduju manjinski deo tih firmi, glavna prepreka je novac. Adadejiju je bilo potrebno čak milion dolara kako bi otvorio ovaj dispanzer, a novac je, kako kaže, uzeo od jednog dobavljača marihuane, uz kamatu od 8 odsto. Takođe je postavio i druge uslove.

Neki stručnjaci kažu da će velike kompanije, na kraju, ubirati plodove legalizacije marihuane, dok će siromašne četvrti ostati u problemu. Ali, Adedeji nije saglasan s tim. Kada je bio uhapšen, dok je još pohađao osnovnu školu, mislio je da je "njegov život gotov". Ipak, optužbe su kasnije odbačene i on se vratio na pravi put.

(Telegraf Biznis)