Čega se Hrvati najviše plaše kod uvođenja evra?

Foto: Unsplash

U javnoj raspravi o Nacionalnom planu zamene hrvatske kune - evrom, primljeno je 20 komentara, od strane sedam fizičkih osoba i dva udruženja.

Teme za vas

Od toga su tri primedbe u potpunosti prihvaćene, dve delimično, 14 primedbi i komentara je primljeno na znanje, a samo jedna primedba nije prihvaćena, piše Poslovni dnevnik.

O tome je, dalje izveštava hrvatski portal, javnost obavestio ministar finansija Zdravko Marić, na jučerašnjoj sednici Vlade Hrvatske, na kojoj je i formalno donesen plan zamene kune zajedničkom evropskom valutom.

Marić je rekao i da će se naredne nedelje održati sednica Nacionalnog saveta za uvođenje evra, na kojoj će biti preduzeti dalji koraci. Ponovio je da je ciljani datum za ulazak Hrvatske u evrozonu - 1. januar 2023. godine.

Plan detaljno opisuje tok prevođenja kunskih sredstava u evre, predstavlja glavne elemente informativne kampanje, zatim, pojašnjeni su postupci nabavke i snabdevanja novčanicama i kovanicama evra, kao i postupak zamene keša.

Između ostalog, definišu se i pravila o preračunavanju cena, i to je ono što Hrvate najviše plaši. Jedno od osnovnih načela dokumenta je zaštita potrošača, a prema istraživanjima, hrvatski građani kod uvođenja evra imaju bojazan od snažnog i jednokratnog rasta cena.

Marić je napomenuo da iskustva drugih zemalja, koje su već uvele evro, pokazuju da takvi strahovi nisu u potpunosti opravdani. Ipak, bez obzira na to, hrvatski ministar finansija smatra se da je obaveza dvojnog iskazivanja cena - ključna mera za sprečavanje neopravdanog povećanja i neispravnog preračunavanja.

(Telegraf Biznis)