Koliko znači uplata za Komercijalnu banku? Podatak koji daje jasnu sliku a tiče se stranih ulaganja

Foto: Shutterstock

Srbija je, kao i sve druge ekonomije, tokom ove godine bila u krizi, ali je ostvarila bolje rezultate od većine evropskih zemalja, navodi se u najnovijem 62. broju Kvartalnog monitora, u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke.

U broju koji je danas predstavljen onlajn, pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2020. procenjen je na oko 1,5 odsto, što je znatno manje od onog koji se očekuje u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), gde se očekuje pad od oko pet odsto i u celoj Evropskoj uniji, gde se očekuje pad od oko 7,5 odsto.

Tokom krize, stoji u izveštaju, makroekonomska stabilnost Srbije nijednog trenutka nije bila ugrožena a isplata minimalne zarade za veći deo privatnog sektora u periodu od pet meseci je ublažila i odložila pogoršanje stanja na tržištu rada.

Ističe se da je inflacija ostala niska, oko 1,6 odsto, u proseku, kurs dinara stabilan, a tekući deficit, iako i dalje relativno visok, umanjiće se na oko pet odsto BDP-a u odnosu na oko sedam odsto BDP-a iz 2019. godine.

Fiskalni deficit koji je u 2020. iznosio oko devet odsto BDP-a, bio je za 1,5 odsto BDP veći od prosečnog deficita u zemljama CIE.

Stručnjaci Ekonomskog fakulteta navode da je Srbije u pandemiju ušla sa relativno visokom stopom rasta, za razliku od većine evropskih zemalja čije privrede su tokom prethodne godine značajno usporile, dok su neke bile u blagoj recesiji, što je uticalo da pad BDP u ovoj godini bude nizak.

Prema njima, drugi razlog malog pada BDP je visoko učešće proizvodnje egzistencijalnih proizvoda u strukturi privrede, dok je učešće delatnosti koje su naročito snažno pogođene krizom nisko.

- Konačno, snažan i neselektivan fiskalni stimulans, koji je rezultirao fiskalnim deficitom od devet odsto BDP, uz ekspanzivnu monetarnu politiku, ublažio je pad BDP u ovoj godini - stoji u kvartalnom monitoru.

Kada je reč o sledećoj godini, očekuje se da bi privreda Srbije mogla da ostvari rast od 3- 4 odsto, što implicira da će se u potpunosti nadoknaditi pad iz ove godine kao i da će za oko dva odsto premašiti pretkrizni nivo privredne aktivnosti.

Dostizanje pretkriznog BDP moguće je na osnovu postojećih kapaciteta, što znači da za to nisu potrebne značajnije investicije.

Rast privrede po osnovu dostizanja pretkriznog nivoa aktivnosti biće relativno skroman, jer se privreda već u drugoj polovini ove godine približila pretkriznom nivou, navode autori Kvartalnog monitora i dodaju da povećanje privredne aktivnosti iznad pretkriznog nivoa, zahteva nove investicije kojima se povećavaju privredni kapaciteti.

Ističu takođe da pad investicija u ovoj godini za 10 odsto, uz očekivani skroman rast u narednoj godini, ukazuje da privredna aktivnost u 2021. godini neće znatnije nadmašiti pretkrizni novo.

Foto: Shutterstock

Što se tiče tržišta rada, tokom naredne godine očekuje se rast nezaposlenosti, usled otpuštanja radnika u delatnostima koje su naročito pogođene krizom i stagnacije zaposlenosti u većini ostalih delatnosti.

- Za sada je verovatnije da će se registrovana zaposlenost smanjiti za nekoliko desetina hiljada, nego da će posao izgubiti nekoliko stotina hiljada radnika - smatraju autori Monitora.

Očekuju se da će realne zarade u privatnom sektoru u narednoj godini stagnirati ili imati relativno skroman rast, dok će zarade u javnom sektoru ostvariti nominalni rast od blizu pet odsto, zbog čega će se dodatno povećati razlike između zarada u javnom i privatnom sektoru

Kada je o inflaciji reč, očekuje se da će ona u narednoj godini ostati na niskom i stabilnom nivou i da će tokom cele godine biti ispod ciljnog nivoa od tri odsto.

Procenjuje se da će Narodna banka Srbije intervencijama na deviznom tržištu držati kurs na stabilnom nivou, što će doprineti zadržavanju niske inflacije, ali će negativno uticati na međunarodnu cenovnu konkurentnost zemlje.

U 2021. godini se očekuje rast spoljne trgovine Srbije, ali i rast spoljnotrgovinskog deficita.

Strane direktne investicije će, predviđaju stručnjaci, ostati na niskom nivou jer će tokom većeg dela naredne godine ekonomski i neekonomski rizici biti visoki, a pogoršanje finansijskih performansi preduzeća, potencijalnih investitora, će uticati na odlaganje ili odustajanje od investicija u inostranstvu. Oni su pomenuli da će na to da utiče i uplata za Komercijalnu banku, koja se očekuje 30. decembra.

Procenjuje se da će fiskalni deficit u sledećoj godini biti veći od planiranih tri odsto bruto društvenog proizvoda i da će se kretati između četiri i pet procenata BDP. Autori publikacije navode da očekuju da će rast javnog duga u odnosu na BDP biti relativno mali, tako da će fiskalna pozicija Srbije i dalje ostati stabilna.

(Telegraf Biznis)