"Ne postoje ružne žene, samo lenje": Kako je nastao jedan od svetskih brendova kozmetičke industrije

Foto: Profimedia/Imagno

Karijera Helene Rubinštajn započela je bekstvom: 25. decembra 1870. rođena je kao najstarija od osam ćerki jevrejskog bakalina u Krakovu, koji u to vreme bio deo Austro - Ugarske. Roditelji joj daju ime - Čaja.

Napušta školu sa 15. i trebalo je da se sa 24. konačno uda, ali ne želi da bude podređena nijednom muškarcu - posebno ne u dogovorenom braku. Tako se Čaja prvo preselila kod rođaka u Beč. Nešto kasnije odatle brodom odlazi u Australiju. Nekoliko njenih rođaka sa porodicama živi u Kvinslandu, piše DW (Dojče vele).

Na spisku putnika broda mlada žena se vodi imenom Helena - aluzija na lepu Jelenu Trojansku - i takođe, upisuje da ima četiri godine manje. U svom prtljagu ima dvanaest teglica kreme koje su ona i njene sedam mlađih sestara koristile kod kuće u Krakovu.

I zaista, Australci joj se dive zbog besprekorne puti. Za razliku od kože mnogih tamošnjih žena, Helenina nežna koža je bela kao porcelan. Tako Rubinštajn odlučuje da kremu prodaje na crno, u radnji svog strica gde je radila. U to vreme, ljudi su koristili samo vodu i sapun, a kreme i emulzije su dovođene u vezu sa nadrilekarima. Žene koje su se negovale i doterivale važile su kao moralno pokvarene. Da bi otklonila bilo kakve sumnje u vezi sa svojim ozbiljnošću, Rubinštajn jednostavno tvrdi svojim kupcima da je studirala medicinu - legenda koja živi i danas.

Kozmetička imperija

Uskoro su prve teglice prazne. Helena počinje da proizvodi kreme napravljene po receptu svoje majke, od mešavine biljaka, bademovog ulja i goveđe masti. Uskoro otvora svoju prvu malu radnju od novca koji je zaradila. Njen kozmetički salon u Melbournu brzo postaje hit: u Australiji su žene stekle pravo glasa 1902. zaposlene susamopouzdane su i vole da troše novac na proizvode Helene Rubinštajn. Mlada žena zaradila je bogatstvo za samo nekoliko meseci.

1905. se vratila u Evropu da studira nutricionističke nauke i hirurgiju lica u Parizu. Dve godine kasnije ponovo putuje u Sidnej, gde upoznaje američkog novinara Edvarda Titusa, takođe poreklom iz Poljske. Par se venčao 1908. i dobio dva sina. Ubrzo nakon toga, Rubinštajn je otvorila svoj drugi salon u Vellingtonu, a zatim treći u Londonu.

1912. konačno je osvojila Pariz - otvara salon lepote. 1914. porodica je napustila Evropu, gde je počeo Prvi svetski rat. Rubinštajn otvara još jedan salon u Njujorku. Postepeno gradi imperiju, razvijajući svoju sopstvenu liniju kozmetike - sada poseduje globalni lanac fabrika, laboratorija i salona. Svojim proizvodima daje ime - Helena Rubinštajn.

Snalažljiva poslovna žena ulaže u razvoj svojih proizvoda: svoje prodavačice obučava o analizi kože u školama Helene Rubinštajn. Za razvoj novih preparata na naučnoj bazi zaineresovana je do duboke starosti.

foto Pixabay

Značajna umetnička kolekcija

Po završetku rata, Rubinštajn se vratila u Pariz izuzetno bogata. Započela je stvaranje izvanredne umetničke kolekcije: francusko visoko društvo sastajalo se u njenoj veličanstvenoj kući. Američki pisci Ernest Hemingvai i Villijam Fokner i umetnici Men Rej i Mark Šagall su među njenim prijateljima. Raoul Dufi i Salvador Dali slikaju njene portrete. Samo je Pablo Pikaso tokom čitavog svog života odbio da je naslika, čak i kada ga je posetila u njegovom ateljeu.

Rubinštajnova se 1937. razvela i godinu dana kasnije udala za skoro 30 godina mlađeg gruzijskog princom, čime je dodatno doprinela stvaranju legedne o sebi. Pritom ona sama nije lepotica: visoka je samo 1,47, ali zna kako da se stavi u centar pažnje. Blede kože, jarko crveno karminisanih usana, crnu kosu veže u gustu, elegantnu punđu na potiljku.

Neutoljiva strast - dragulji

U to vreme je postala direktna konkurencija amerikanki Elizabet Arden. 1939. Rubinštajn je predstavila prvu vodootpornu maskaru - nije to sama izmislila, ali je stekla licencu. Takođe je prva koja kožu deli na različite tipove. Pritom obraća pažnju na isplativu proizvodnju i smatra se izuzetno ekonomičnom: u Njujorku se u kancelariji ne pojavljuje sa elegantnom torbom, već sa smeđom papirnom vrećicom. A kod kuće navodno spava u spavaćicama od četiri dolara. Ali njena strast prema draguljima je neutoljiva: priča se da ih je sortirala po abecedi.

Kompanija Rubinštajn ima 100 filijala u 14 zemalja. Ima oko 30.000 zaposlenih, a njeno lično bogatstvo premašilo je 100 miliona dolara kada je umrla u njujorškoj bolnici 1. aprila 1965. u 94. godini. Sve do neposredno pred smrt, sama je upravljala svojim kozmetičkim carstvom. Pored firme, Helena Rubinštajn ostavila je iza sebe muzej moderne umetnosti i izreku - Ne postoje ružne žene, samo lenje.

Većinu svog bogatstva je zaveštala zdravstvu jer je žalila što nije postala lekar i nije uspela da kozmetiku razvije u medicinu.

Luksuzni brend Helene Rubinštajn deo je Loreala od 1988.

(Telegraf Biznis)