• 4

"Ne postoje ružne žene, samo lenje": Kako je nastao jedan od svetskih brendova kozmetičke industrije

Helena Rubinštajn se smatra pionirkom kozmetičke industrije. Od jedne kreme za lice, stvorila je imperiju. Rođena je 25. decembra pre 150. godina.

  • 4
Helena Rubinstein, Helena Rubinštajn

Foto: Profimedia/Imagno

Karijera Helene Rubinštajn započela je bekstvom: 25. decembra 1870. rođena je kao najstarija od osam ćerki jevrejskog bakalina u Krakovu, koji u to vreme bio deo Austro - Ugarske. Roditelji joj daju ime - Čaja.

Napušta školu sa 15. i trebalo je da se sa 24. konačno uda, ali ne želi da bude podređena nijednom muškarcu - posebno ne u dogovorenom braku. Tako se Čaja prvo preselila kod rođaka u Beč. Nešto kasnije odatle brodom odlazi u Australiju. Nekoliko njenih rođaka sa porodicama živi u Kvinslandu, piše DW (Dojče vele).

Na spisku putnika broda mlada žena se vodi imenom Helena - aluzija na lepu Jelenu Trojansku - i takođe, upisuje da ima četiri godine manje. U svom prtljagu ima dvanaest teglica kreme koje su ona i njene sedam mlađih sestara koristile kod kuće u Krakovu.

I zaista, Australci joj se dive zbog besprekorne puti. Za razliku od kože mnogih tamošnjih žena, Helenina nežna koža je bela kao porcelan. Tako Rubinštajn odlučuje da kremu prodaje na crno, u radnji svog strica gde je radila. U to vreme, ljudi su koristili samo vodu i sapun, a kreme i emulzije su dovođene u vezu sa nadrilekarima. Žene koje su se negovale i doterivale važile su kao moralno pokvarene. Da bi otklonila bilo kakve sumnje u vezi sa svojim ozbiljnošću, Rubinštajn jednostavno tvrdi svojim kupcima da je studirala medicinu - legenda koja živi i danas.

Kozmetička imperija

Uskoro su prve teglice prazne. Helena počinje da proizvodi kreme napravljene po receptu svoje majke, od mešavine biljaka, bademovog ulja i goveđe masti. Uskoro otvora svoju prvu malu radnju od novca koji je zaradila. Njen kozmetički salon u Melbournu brzo postaje hit: u Australiji su žene stekle pravo glasa 1902. zaposlene susamopouzdane su i vole da troše novac na proizvode Helene Rubinštajn. Mlada žena zaradila je bogatstvo za samo nekoliko meseci.

1905. se vratila u Evropu da studira nutricionističke nauke i hirurgiju lica u Parizu. Dve godine kasnije ponovo putuje u Sidnej, gde upoznaje američkog novinara Edvarda Titusa, takođe poreklom iz Poljske. Par se venčao 1908. i dobio dva sina. Ubrzo nakon toga, Rubinštajn je otvorila svoj drugi salon u Vellingtonu, a zatim treći u Londonu.

1912. konačno je osvojila Pariz - otvara salon lepote. 1914. porodica je napustila Evropu, gde je počeo Prvi svetski rat. Rubinštajn otvara još jedan salon u Njujorku. Postepeno gradi imperiju, razvijajući svoju sopstvenu liniju kozmetike - sada poseduje globalni lanac fabrika, laboratorija i salona. Svojim proizvodima daje ime - Helena Rubinštajn.

Snalažljiva poslovna žena ulaže u razvoj svojih proizvoda: svoje prodavačice obučava o analizi kože u školama Helene Rubinštajn. Za razvoj novih preparata na naučnoj bazi zaineresovana je do duboke starosti.

foto Pixabay

foto Pixabay

Značajna umetnička kolekcija

Po završetku rata, Rubinštajn se vratila u Pariz izuzetno bogata. Započela je stvaranje izvanredne umetničke kolekcije: francusko visoko društvo sastajalo se u njenoj veličanstvenoj kući. Američki pisci Ernest Hemingvai i Villijam Fokner i umetnici Men Rej i Mark Šagall su među njenim prijateljima. Raoul Dufi i Salvador Dali slikaju njene portrete. Samo je Pablo Pikaso tokom čitavog svog života odbio da je naslika, čak i kada ga je posetila u njegovom ateljeu.

Rubinštajnova se 1937. razvela i godinu dana kasnije udala za skoro 30 godina mlađeg gruzijskog princom, čime je dodatno doprinela stvaranju legedne o sebi. Pritom ona sama nije lepotica: visoka je samo 1,47, ali zna kako da se stavi u centar pažnje. Blede kože, jarko crveno karminisanih usana, crnu kosu veže u gustu, elegantnu punđu na potiljku.

Neutoljiva strast - dragulji

U to vreme je postala direktna konkurencija amerikanki Elizabet Arden. 1939. Rubinštajn je predstavila prvu vodootpornu maskaru - nije to sama izmislila, ali je stekla licencu. Takođe je prva koja kožu deli na različite tipove. Pritom obraća pažnju na isplativu proizvodnju i smatra se izuzetno ekonomičnom: u Njujorku se u kancelariji ne pojavljuje sa elegantnom torbom, već sa smeđom papirnom vrećicom. A kod kuće navodno spava u spavaćicama od četiri dolara. Ali njena strast prema draguljima je neutoljiva: priča se da ih je sortirala po abecedi.

Kompanija Rubinštajn ima 100 filijala u 14 zemalja. Ima oko 30.000 zaposlenih, a njeno lično bogatstvo premašilo je 100 miliona dolara kada je umrla u njujorškoj bolnici 1. aprila 1965. u 94. godini. Sve do neposredno pred smrt, sama je upravljala svojim kozmetičkim carstvom. Pored firme, Helena Rubinštajn ostavila je iza sebe muzej moderne umetnosti i izreku - Ne postoje ružne žene, samo lenje.

Većinu svog bogatstva je zaveštala zdravstvu jer je žalila što nije postala lekar i nije uspela da kozmetiku razvije u medicinu.

Luksuzni brend Helene Rubinštajn deo je Loreala od 1988.

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Darija

    Ona mora da je uradila nesto mnogo dobro u njenom prethodnom zivotu😉

  • Aleksa

    Postoje zene prirodno lepe i vestacki lepe sa nadogradnjom lepote sto se u narodu kaze lepaje ali se mnogo na kindurila.

  • ...

    Piše se Austrougarska...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke