Kupio automobil, pa otkrio da mu je stvarna kilometraža dupla: Najčešća prevara u Srbiji

Foto: PIxabay.com

Kada je profesor Milan Vujanić, stručnjak za bezbednost saobraćaja otišao da kupi polovni automobil, nije ni slutio da će biti žrtva jedne od najrasprostranjenijih prevara u Srbiji - vraćanja kilometraže. Ipak, poznavaoce prilika u auto-industriji ovo ne čudi, jer tvrde da na tržištu gotovo da ne postoji polovni automobil kome bar malo nije "doteran" kilometar sat.

Teme za vas

- Ja sam imao baš loše iskustvo. Početkom godine kupio sam mercedes za koji mi je prodavac rekao da je prešao 214.000 kiometara, ali da na kilometar satu piše 195.000. Ipak, odlučio sam da ga odvezem na servis, a kad smo ga priključili na kompjuter video sam da je stvarna kilometraža više nego duplo veća i iznosi 497.000 kilometara - priča Vujanić.

Pozvao je prodavca i suočio ga sa ovim otkrićem, tražio da mu vrate deo novca, ali pravda nije bila zadovoljena.

- Zbog ugovora koji je bio tipski, nisam imao mogućnost da ih tužim. Bio sam razočaran. Iskreno, kupio bih ja taj isti auto i sa 500.000 pređenih kilometara, samo ne bih dao toliko novca, naravno - kaže Vujanić.

Preprodavci kroz čije je ruke auto prošao dok nije stigao do njega vratili su kilometražu. Znali su da ne bi mogli da dobiju isti iznos za auto koji je prešao 200.000 kilometara, kao za onaj koji je prešao 500.000.

Milan Vujanić, Printskrin: TV Kopernikus

- To je prevara koja se toliko odomaćila da u većini slučajeva nikako ne možete da budete sigurni koliko je auto prešao. To je moguće utvrditi samo kod automobila čiji vlasnici ih održavaju u servisima proizvođača i koji poseduju servisnu knjiga u kojoj se vidi kad je servisiran, šta mu je rađeno, kolika je bila kilometraža pri kom servisu - objašnjava Vujanić.

A zbog čega je to opasno, objašnjava plastično.

- Imate lift koji je star 10 godina i neko vam ga proda kao da je star godinu dana, da li je to isti lift? Ne mođete očekivati da nešto večno traje, a ako je vek trajanja motor milion kilometara, sa 500.000 pređenih ostalo mu je mnogo manje života nego sa 200.000. Logčno je da počnu da mi otkazuju razni delovi i da ću zato imati skuplje održavanje - kaže on.

Alati za vraćanje kilometraže mogu po niskim cenama da se kupe na oglasima, a postoje brojne mogućnosti da se ovako nešto uradi.

- Ima onih koji to naivno samo vrate na satu, ali ne i u sistemu, ali ima i onih koji pobrišu sve podatke sa kompjutera i unesu nove, ali taj proces je skup, košta oko 500 evra - kaže on.

Foto: RINA

Prema nekim procenama, u Srbiji je kod više od 60 odsto uvezenih polovnih automobila vraćena kilometraža. Problem je što sa sigurnošću niko ne može da tvrdi koliko je stvarno automobil prešao, jer se ove prevare dešavaju već na placevima u EU, a onda u lancu ponavljaju više puta do krajnjih kupaca.

To svima u lancu omogućava da značajno povećaju cenu automobila jer je razlika u vrednosti vozila koje je prešlo 150.000 kilometara nekoliko stotina evra veća od istog sa kilometražom od 250.000-300.000 kilometara. Takođe, na određenom broju kilometara koji često obuhvata magičnu cifru od 200.000 zbog istrošenosti kreću da otkazuju određene komponente vozila i to one čija je zamena najskuplja.

CarVertical, kompanija koja proverava istoriju automobila pomoću broja šasije (VIN), sprovela je istraživanje sa ciljem da sazna kojim automobilima se najčešće vraća kilometraža. U poslednjih 12 meseci analizirano je više od pola miliona izveštaja. CarVertical je prikupljao podatke sa različitih tržišta širom sveta, uključujući Poljsku, Rumuniju, Mađarsku, Francusku, Sloveniju, Slovačku, Češku, Letoniju, Bugarsku, Ukrajinu, Srbiju, Nemačku, Hrvatsku, Rusiju i Sjedinjene Američke Države.

Rezultati pokazuju da se nemački automobili nalaze među vozilima kojima se najčešće vrši manipulacija sa kilometražom. Takođe, automobilima iz tzv. premijum klase se mnogo češće vraća kilometraža u odnosu na automobile iz ekonomske klase.

Vraćanje kilometraže, Foto: Unsplash

Luksuzni BMW automobili su najpodložniji, ali se vraćanje kilometraže, logično, ćešće vrši na starijim automobilima. Podaci za Volkswagen Pasat, Škodu Superb i Škodu Oktaviju pokazuju da se ovim modelima kilometraža  vraća najčešće tokom prve decenije na putu.

Evropski parlament usvojio je sredinom 2018. mere za sprečavanje prevara sa kilometražom kod korišćenih vozila. Parlament je od država  članica zatražio da se ove prevare ubuduće tretiraju kao krivično delo, kao i da kazne budu odgovarajuće kako bi odvratile prodavce od ovakvih malverzacija.

Od Evropske komisije zatraženo je da se ispita mogućnost korišćenja novih tehnologija kako bi se ove prevare sprečile, dok je proizvođačima automobila naloženo da pojačaju zaštitu merača kilometara i da razvijaju sisteme za prepoznavanje manipulacija.

Šteta na nivou Evropske unije procenjuje se na oko devet milijardi evra, dok je poverenje potrošača na tržištu polovnih automobila najniže u odnosu na bilo koju drugu robu koja se prodaje u EU.

Osim ekonomske štete, veliki je problem što ovakva praksa ugrožava i bezbednost u saobraćaju. Zbog netačne kilometraže vlasnik automobila neće na vreme održavati vozilo, a to je problem jer će na ulicama biti više nebezbednih vozila. Sa druge strane alati za zamenu ili korekciju brojača lako su dostupni, a zarada velika za trgovce koji na ovaj način vrednost automobila, u zavisnosti od modela, mogu da povećaju od dve do čak pet hiljada evra

(Telegraf Biznis)