• 1

Srpska privreda 2020. vs 2021: Šta smo mogli bolje, a šta nas sve čeka uskoro?

Postojala je bojazan da će usporeni rast zemalja evrozone ugroziti idilu o rastu privrede Srbije, kao  i da eventualna nova svetska finansijska kriza može ugroziti i naše buduće planove. A onda se, žargonski rečeno “pravo niotkuda” pojavila ta strašna reč "corona"

  • 1
Aleksandar Vlahovic, Biznis kolumna

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Početak 2020. godine obeležen je optimističnom prognozom daljeg rasta razvoja srpske privrede.

Ostvareni rast BDP-a od 4,3%, izuzetan priliv stranih investicija od 3,8 milijarde evra, realizacija kapitalnih investicija od cca 5% BDP-a, simboličan budžetski deficit, stabilni eksterni deficiti, kao i silazna putanja javnog duga – sve zajedno predstavljali su dobru osnovu za tvrđenje da je Srbija zauzela stabilan kurs razvoja, te da se približava zoni kontinuiranog rasta sa visokim stopama (5+%).

Postojala je bojazan da će usporeni rast zemalja Euro zone ugroziti “idilu” o rastu privrede Srbije, kao  i da eventualna nova svetska finansijska kriza može ugroziti i naše buduće planove.

A onda se, žargonski rečeno “pravo niotkuda” pojavila ta strašna reč “corona”, virus, kasnije stručno nazvan Covid 19.

Potresi izazvani pandemijom Covid 19 su doveli do ekonomskog šoka koji je bio istovremeno i eksterni i interni, a jednako je uticao i na ponudu i na tražnju. Gotovo sve vlade sveta su zaboravile na rast i na kriterije niskog fiskalnog deficita i udela javnog duga i u kratkom vremenskom periodu definisale mere bazirane na fiskalnoj  ekspanzivnosti.

Podrazumeva se da su razvijene  zemlje mnogo veći oslonac imale u korišćenju instrumenata monetarne politike. Srbija je u prvom naletu krize, krajem marta ove godine, definisala program podrške privredi, koji se dominantno zasnivao na fiskalnim podsticajima, uz adekvatno sadejstvo mera monetarne politike. Po obimu fiskalne intervencije, Srbija pripada grupi zemalja sa izdašnijom podrškom privredi (oko 12% BDP-a)

Ekonomska cena preduzetih mera je prikazana rebalansom budžeta za 2020 godinu.

Srbija grafikon rasta novac pare

Foto: Shutterstock

Fiskalni deficit je cca 9% BDP, a javni dug je porastao do nivoa od 60% BDP- a. Manjak u državnoj kasi ne bi bio toliko veliki (primera radi prosečan deficit u zemljama CIE je 7,5%) da se na vreme ulagalo u zdravstvo, te da su znatno ranije transformisana i delimično privatizovana javna preduzeća.

Visok fiskalni deficit (jedan od najviših u Evropi) je u nesrazmeri sa činjenicom da je srpska privreda, zbog svoje strukture, manje pogođena zdravstvenom krizom u odnosu na na primer, Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju i sve druge zemlje sa visokim učešćem turizma u stvaranju BDP-a.

Naredna godina donosi nastavak neizvesnosti, stoga je trebalo restriktivnije planirati privredni rast i budžet u celini. Rast od 6% je prilično optimistično postavljen i bilo kakav podbačaj produbiće ionako visoko planirani fiskalni deficit.

Pored toga, ključni rizici/izazovi koji mogu ugroziti stabilnost javnih finansija jesu: nekontrolisani rast plata u javnom sektoru (rast plata po stopi višoj od rasta BDP-a nije ekonomski opravdan), kontrakcija privatnih, domaćih  i stranih investicija, neizvršenje planiranih kapitalnih ulaganja, dalje odlaganje restrukturiranja velikih javnih preduzeća.

Takođe, za postizanje projektovanog rasta BDP-a važna je i brzina oporavka privreda zemalja Euro zone, a posebno Nemačke i Italije, naših glavnih trgovinskih i investicionih partnera.

(Autor: Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Lea

    1. januar 2021 | 11:32

    Zato ce da drzava unisti frilansere, uglavnom mlade i zato ce oni koji su nesto i ustedeli, a takvih je malo, da odu iz Srbije. Mi ostali cekamo izvrsenje smrtne kazne. Da, svuda se porez placa ali zavisi pod kojim uslovima i koliko. Ovde se odigrava otimacina veka i progon ljudi. Moze da se uporedi sa pljackom jevrejske imovine u nacistickoj Nemackoj. Sledece su logori.

    3
    1

    Podelite komentar