Nedelju dana nisam jeo ništa osim "zdrave" brze hrane: Evo šta mi se dogodilo

Foto: Unsplash

Amerika ima problema sa gojaznošću, ali širom zemlje postoji više od 200.000 restorana brze hrane. Kupci su počeli pomalo da se okreću ka mestima sa zdravijim jelovnicima, a mnogi tradicionalni lanci dodaju stavke da bi to rešili.

Kevin je pokušao da jede "zdravu" brzu hranu tokom cele nedelje. Imao je svaki obrok u Mekdonaldsu, Vendisu, Tako belu, Burger Kingu, Subveju ili poznatim picerijama.

Evo šta se navodi u transkriptu video snimka koji je nastao pre dve godine, a koji je opet postao popularan kako bi se ukazalo na problem gojaznosti. 

Kevin Reilly: Brza hrana je jeftina i prikladna. Ali između hamburgera i takosa kriju se neke „zdrave“ opcije: salate, piletina sa roštilja, jogurti, ovsena kaša, buritos. Ne zvuči loše, zar ne? Proveo sam nedelju dana ne jedući ništa drugo osim ove „zdrave“ brze hrane i izgubio sam šest i po kilograma. Ali iako sam gubio oko pola kilograma dnevno, nije baš išlo dobro.

Živim u Njujorku, mestu sa svakom mogućom hranom koju biste mogli da poželite. Ako se ovde zdravo hranite, mnogi mogu pomisliti da ste pomalo čudni. Ipak, širom Amerike postoji više od 200.000 restorana brze hrane, a oni godišnje donose više od 200 milijardi dolara od prodaje. I bez obzira gde idete, nikada niste daleko od mesta poput Meka ili Burger kinga. Ali poslednjih godina potrošači žele bolji, zdraviji izbor, a tradicionalni lanci brze hrane gube kupce zbog manjkavih zdravih opcija.

Pravila za moj jelovnik bila su prilično jednostavna: jedi svaki veći obrok u nacionalnom lancu brze hrane i drži se zdravih opcija. McDonald's, Vendi's, Burger King, Taco Bell, Dunkin 'Donuts, Subvai i Chick-fil, ništa osim njih nedelju dana. Da, izgubio sam skoro sedam kilograma, ali pogledajmo izbliza brojeve.

U normalnom danu pojedem oko 2.500 kalorija. Odrasli muškarac treba da ima oko 2.400 do 2.600 kalorija dnevno. Ali na ovom planu brze hrane, moje kalorije su se naglo topile. Većina ovih obroka imala je manje od 400 kalorija, i to je bio jedan od mojih prvih problema. Pojeo bih obrok i samo nekoliko sati kasnije, umirao sam od gladi. A imao sam dana kada nisam pojeo više od 1.000 kalorija.

Neki od ovih obroka su bili zaista dobri. Najdraža mi je bila salata sa piletinom na žaru iz Chick fila. Imala je borovnice, jagode, jabuke; bilo je ukusno i zapravo je bilo zdravo. Međutim, mnoge druge salate iz Burger Kinga, Meka ili Vendisa bile su prepune soli, često više od pola onoga što mi je trebalo za ceo dan, iz salate. U stvari, višak soli predstavljao je problem cele nedelje.

Mislio sam da sam pogodio džekpot menijem Tako bela "Fresco". Skidaju sve soseve na bazi sira i majoneza i zamenjuju ih zelenom salatom. Jedne noći sam dobio takos, druge večeri burito, a to su bili obroci sa više proteina nego obično. Dakle, osećao sam kao da dobijam dovoljno hrane. Bili su dobri, predobri obroci.  Ali svuda je bilo soli.

U stvari, samo jedan burito imao je skoro toliko soli koliko mi je trebalo za samo jedan dan. Istraživanja pokazuju da bi trebalo da ograničimo natrijum na oko 2.300 miligrama dnevno, ideal je bliže 1.500 miligrama dnevno, posebno za osobu poput mene sa visokim krvnim pritiskom. Ali ako pogledate moj unos natrijuma, on je bio visok svakog dana, a ja sam jedva dobijao potrebne kalorije. Ako sam želeo da zadržim natrijum, umirao sam od gladi.

Vidite, to je problem u industriji brze hrane. Vendi na svojoj veb stranici čak priznaje da će  poraditi na balansu između soli i ukusa.

Bilo je čudno. Tokom nedelje nisam se osećao nimalo zdravo, iako sam jeo zdravu hranu i gubio kilograme. I poslednjeg dana imao sam veliku  glavobolju koja me je samo razbesnela. Ova mesta bi trebalo da budu ukusna, jeftina i pogodna. Ali nije bilo jeftino. Svaka zdrava opcija bila je skupa, ali ostavila me gladnog.

Sve je koštalo između 5 i 15 dolara po obroku. To me dovodi do drugog problema. Uđete u Mek i pogodiće vas onaj slatki, slatki miris pomfrita, a ja sam morao po salatu.

Da li bih ovo nekome preporučio? Ne, osim ako niste iscrpeli sve druge mogućnosti. Iako je postojala jedna svetla tačka: doručak u metrou. Imaju sendviče sa belim jajima i sirom, koje bih prekrio spanaćem i paprikom. I reći ću vam, bilo je dobro.

Ali posle svega ovoga, samo želim čizburger.

(Telegraf Biznis)