Čime to hranimo bebe? Kupovna hrana za najmlađe loše deklarisana i prepuna šećera, soli, aditiva

foto: pixabay.com

Kada bebi ispod godinu dana dajemo porciju kupovnog čokoladnog griza, ustvari joj serviramo punu supenu kašiku šećera sa zasićenim masnim kiselinama, aditivima i žitaricama. Istraživanja, a i prosta šetnja po rafovima sa hranom za bebe, pokazuju da se u brojnim teglicama, kašicama i flašicama nalaze štetni sastojci za najmlađe, kao i da je većina proizvoda deklarisana suprotno preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Teme za vas

Tako se u žitaricama za najmlađe nalazi i do 40 grama šećera na 100 grama proizvoda. Još gore, brojne žitarice namenjene bebama starim četiri meseca u sebi sadrže kravlje mleko u prahu, iako upotreba mleka za bebe ispod godine nikako nije preporučljiva, jer kod mališana može da izazove ozbiljne alergijske reakcije, ali i krvarenja u crevima zbog nemogućnosti da svare kravlje proteine.

To je tek početak. Na teglicama kašica na prednjoj strani je nacrtano i piše od čega su napravljene, ali često se desi da se u detaljnom sastavu na pozadini teglice otkrije da sadrže još neku namirnicu.

Iako ovo ne deluje zabrnjavajuće, za bebe kojima se oprezno uvodi svaa nova namirnica, ovo može da bude opasno.

Tako, recimo, kašica od ćuretine i povrća sadrži i repičino ulje i sok od belog grožđa, koji su navedeni tek sitnim slovima na etiketi na poleđini.

Foto: Shutterstock

U voćnim kašicama čest gost su aditivi koji imaju ulogu da zgusnu smesu i da je održe homogenom, ali i dodata kuhinjska so, koja je posebno zabranjena za bebe.

Osim toga, rafovi su puni bebi-sokova pogodnih za bebe od četvrtog meseca starosti, iako se sva svetska zdravstvena udruženja oštro bune protiv davanja bebama, a pogotovo bebama od četiri meseca, bilo kakvih sokova, bez obzira da li sadrže dodate zaslađivače.

Nutricionista Jovana Novaković objašnjava da pogrešno deklarisan proizvod može da bude opasan za bebe.

- Nisu svi roditelji upućeni u pravila ishrane dece, a kada vide da je sok dobar za bebe od četiri meseca, kupiće bebi sok i dače joj, iako beba u tom uzrastu ne bi trebalo da jede ništa osim mleka. Tek od šestog meseca kreće uvođenje krute hrane, ali i tada vrlo oprezno - objašnjava ona.

Novaković kaže da konzervansi, veštačke boje, arome i slično mogu da izazovu alergijske reakcije kod beba, pa ih treba izbegavati.

Najbezbednije je praviti domaće obroke, Foto: Shutterstock

- Preporuka je uvek ista, čitajte detaljno deklaracije, ne samo ono što je istaknuto velikim slovima i što proizvođači žele da vidimo, već i ono sitno. Najbolje je bebama davati hranu spremljenu kod kuće, obavezno prokuvano voće i povrće zbog uništavanja pesticida - kaže ona.

Čak je i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila da industrijska hrana za bebe često sadrži suviše šećera i da su etikete često konfuzne.

Njihovo istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da u oko pola ispitanih proizvoda, više od 30 odsto kalorija proizilazi iz čistog šećera, a da trećina proizvoda sadrži dodat šećer, koncentrisane voćne sokove ili druge zaslađivače.

Upozorili su da povećan sadržaj šećera može da poveća rizik od preterane težine ili karijesa, a rano izlaganje zašećerenim proizvodima stvara štetnu naklonost prema slatkoj hrani kasnije u životu.

Njihovo ispitivanje je pokazalo da je i do 60 odsto proizvoda označeno da odgovara bebama mlađim od šest meseci, iako SZO preporučuje da se bebe hrane isključivo majčinim ili adaptiranim mlekom prvih šest meseci života i prema tome nijedan proizvod ne bi trebalo da bude predstavljen da odgovara deci mlađoj od tog doba.

(Telegraf Biznis)