Treba vam samo jedna jedina stvar da biste postali čovek u Srbiji "težak" 3 miliona dinara

Foto: Shutterstock

U decembru 2017. godine, baš pred Novu godinu, cena najpoznatije kriptovalute bitkoin dostigla je nivo od blizu 20.000 dolara, da bi se posle samo mesec dana njegova vrednost srozala na trećinu, oko 6.000 dolara.

Prethdnog vikenda, u nedelju, posle čitave sedmice uspona, bitkoin je na specijalizovanim berzama dostigao cenu od 41.000 dolara.

Istog dana cena je krenula da pada, ova valuta je izgubila 20 odsto svoje vrednosti, pa se prodavala za manje od 33.000 dolara. U trenutku pisanja teksta vredi 39.700 dolara.

Iako zato i sada ovo tržište deluje kao balon s obzirom da se od septembra cena više nego utrostručila, oni koji proriču propast kriptovaluta su nešto tiši, a neki su i promenili tabor.

Tako je jedna od najvećih investicionih banaka na svetu JP Morgan, čiji je direktor 2017. godine nazvao bitkoin prevarom, još u oktobru ocenila da bi bitkoin mogao da dostigne cenu od 140.000 dolara.

Neke države, među njima i Srbija, prepoznale su digitalnu imovinu i donele zakone, čime su faktički legalizovale i regulisale mogućnost plaćanja kriptovalutama, čime je ukinut pravni rizik, recimo da će država proglasiti nelegalnim plaćanje bitkoinom i tako uništiti njegovu vrednost.

Iako je sve više onih koji ulažu baš u bitkoin, a traže i alternatvu zlatu, ima još mnogo toga da se uradi da bi se poptuno verovalo "novom zlatu".

Kada kupuju ili koriste bitkoin, građani treba da budu oprezni i svesni da to rade na sopstvenu odgovornost i da sami snose finansijske rizike koji proističu iz toga, kažu u Narodnoj banci Srbije, povodom sve češćih priča o bitkoinu i trgovini njime u poslednje vreme.

Iz NBS podsećaju da su i ranije više puta ukazivali da bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da centralna banka ne garantuju za njihovu vrednost.

Stav Narodne banke se, kažu, nije promenio ni posle nedavnog usvajanja Zakona o digitalnoj imovini u čijoj izradi je učestvovala i NBS, te da ni usvajanjem ovog zakona virtuelne valute nisu postale zakonsko sredstvo plaćanja u našoj zemlji.

Foto: Printscreen

Pojašnjava se takođe, da bi potrošač mogao da plaća u virtuelnim valutama, neophodno je da trgovac angažuje specijalizovanog pružaoca usluga koji se bavi prihvatom virtuelnih valuta, koji ima dozvolu Narodne banke i koji trgovcu prenosi isključivo dinare, a ne virtuelne valute.

Navode takođe da trenutno u Srbiji bitkoin ni na koji način ne utiče na monetarnu i finansijsku stabilnost ili bankarski sektor.

Objašnjavaju da ulaganje u bitkoin više predstavlja vrstu investicije nego štednje i da građani treba da budu svesni da svaka investicija može dovesti do dobitaka, ali i gubitaka. 

Procena je da je širom sveta zaključano 140 milijardi dolara u bitkoinima (kojih je 18,5 miliona), jer su njihovi vlasnici zaboravili lozinku. A takvih primera ima i u Srbiji. 

Pretpostavlja se da će bitkoinom moći sve da se kupuje, a kada biste imali jedan, i pretvorili ga u dinare, znači da biste imali više od 3 miliona dinara. Preciznije 3,876,173.91 dinara. 

(Telegraf Biznis)