Kupuje li naš narod u second hand radnjama: Odakle dolazi sva ta roba i ko je kontroliše?

Foto: Pixabay

Prodavnice sa second hand odećom u Srbiji odavno nisu što su bile - ima ih više, dobro su opremljene, ljudi se manje stide da ih posećuju, postale su takoreći konvencionalne.

Sigurno ste primetili da tim komadima često "ne fali ništa", a cene su ipak niske. Ponekad se nađe neka manja greška na odeći, ali je ona uglavnom cela, bez rupa, čista, očuvana.

Teme za vas

Sam proces kroz koji garderoba prolazi da bi postala polovna nije do kraja definisan, ali se zna da se ne kupuje od građana (pojedinačno), već na veliko. Uglavnom dolazi iz Nemačke, Češke i Slovačke.

Ove radnje se vode kao specijalizovane, iako ne postoje konkretni zakoni koji se primenjuju na njih. U svakom slučaju, obmane nema, kupac zna šta da očekuje.

Jedan od razloga zašto ne možete kao fizičko lice da prodate svoju nošenu odeću je taj što bi to zahtevalo mnogo posla za trgovce, kupoprodajni ugovor za svakog ponaosob, a i ne biste bili na nekom dobitku.

Tone odeće se bacaju svake godine, a trgovci plate svega 200 dinara za kilogram second hand garderobe, izuzete od spaljivanja. Onda tako završi na nekom beogradskom rafu, a onda u vašim rukama.

Second hand roba se uvozi

Osim toga, odeću koju je građanin doneo treba detaljno pregledati, očistiti, dezinfikovati, a to je naporan i nepotreban put za trgovce, koji iz EU već dobiju sređene artikle.

Iz Asocijacije za zaštitu potrošača Srbije navode da ne postoje definisani zakoni kada je reč o second hand radnjama, a dodaje se i da je posebnim aktom Uprave za zaštitu životne sredine, još 2004. godine regulisano da ovakva vrsta odeće ne podleže nekom specijalnom porezu.

Situacija u regionu je manje-više slična. Hrvati takođe uvoze second hand odeću, dok su Slovenci radi da prihvate odevne komade građana, ali pod uslovom da oni izgledaju skoro pa novo, neoštećeno.

Foto: Tanjug/AP

Šta kada "regularna odeća" postane kao iz druge ruke?

Sve više građana kupuje u second hand radnjama, jer uspevaju da pronađu kvalitetne komade, čak markirane, očuvane i po fer ceni.

- Obožavam ih, jer uvek nađem nešto za sebe. Ljudi imaju predrasude, odeća je čista, kao nenošena. Ponekad se čak pitam da li je zaista second hand, a recimo, mogu da nađem pantalone za 200 dinara ili čak prsluk za 50 dinara - priča nam jedna čitateljka.

Takođe, J.A. (25) iz Beograda, ima utisak da je roba u "klasičnim prodavnicama" u gorem stanju.

- Mnogo puta mi se desilo da u popularnim modnim radnjama naletim na bež ili bele rolke/džempere/majice, koji po obodu imaju tragove karmina ili pudera. To niko ne tretira kao second hand. A pitanje je može li se ta šminka i oprati na kraju, posebno ako stoji danima. Isto tako, kabine budu prašnjave, odeća pada sa ofingera... - kaže ona.

Ko najviše kupuje polovne stvari?

Statistika pokazuje da se broj kupaca povećao u odnosu na 2019. godinu. Kod generacije Z, skok iznosi 16%, kod milenijalaca (od 25 do 37 godina) skok je 33%, dok je rast kod generacije X - 20 procenata. Njoj pripadaju oni uzrasta od 38 do 55 godina, navodi statista.com.

Bumersi imaju od 56 godina pa naviše, i kod njih je zabeležen skok od čak 31%, kada je reč o kupovini u radnjama s polovnom odećom. Iz nekog razloga, ljudi su pre češće kupovali polovna kola ili nameštaj, nego odeću. To doživljavaju mnogo ličnije, ali imajte u vidu da, iako je nošena, ta garderoba je prošla mnogo proseca pranja.

(Telegraf Biznis)