Sveti Sava na novčanici od 100 dinara: Prošle su decenije...

Foto: Twitter/SrbNarodnabanka

Novčanica od 100 dinara izrađena je prema odluci rukovodilaca Narodne banke Srbije od 27. marta 1942, a u opticaj je puštena tokom 1943/44. Autor novčanice je Mate Zlamalik, a na licu novčanice kao glavni motiv nalazi se prvi srpski arhiepiskop i prosvetitelj Sveti Sava.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog Savu koji se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Savindan se obeležava u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva. Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

📜#DaLiSteZnali❓Новчаница од 100 динара израђена је према одлуци руководилаца НБС од 27. марта 1942, а у оптицај је пуштена током 1943/44. Аутор новчанице је Мате Зламалик, а на лицу новчанице као главни мотив налази се први српски архиепископ и просветитељ Свети Сава. pic.twitter.com/rwRF4Ga9X1— Народна банка Србије (@SrbNarodnabanka) January 27, 2021

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je i zaštitnik prosvetnih ustanova. Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Svetovno ime bilo mu je Rastko.

Odrekao se svetovnog života i zamonašio veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. U Srbiju se vratio 1208. godine da potpuno izmiri zavađenu braću. Bavio se prosvetiteljskim radom prenoseći osnovne verske i svetovne pouke.

Iza sebe je ostavio više pisanih dela. Najznačajnija su "Žitije Svetog Simeona", "Karejski tipik", "Hilandarski tipik" i "Studenički tipik", kao i "Zakonopravilo". U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.

Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine. Savin kult je u narodu bio jak zbog čega je u vreme Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru.

Praznik Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. Posle poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se obeležava kao školska slava.