"Patent trolovi" prete da unište manje IT kompanije, a ovako funkcioniše njihova prevara

Foto: Unsplash/Markus Winkler

Poslednjih godina patente za razne inovacije više ne registruju i ne štite samo oni koji su ih stvorili i koji će da ih primenjuju u proizvodnji, već i niz kompanija koje nemaju nikakvu proizvodnju, a cilj im je da njihovim sakupljanjem na prevaru izvuku novac od svih koji koriste bilo šta slično.

Teme za vas

Tržište patenata u svetu vredi najmanje 180 milijardi dolara, pa nije neočekivano što se i ovde uvukla grupica ljudi koja pokušava da ih zloupotrebi. Da bi stvari bile gore, u tome često i uspevaju.

Kako ova prevara ustvari funkcioniše?

Ove "školjka" kompanije, koje umesto naučnika u svojim redovima imaju gomilu advokata, kupuju patente „na veliko“, a onda traže firme koje već uveliko koriste sličnu tehnologiju i prete im pokretanjem tužbe ako ne pristanu da im plate odštetu.

U svetu su poznati kao „patent trolovi“, a dok su pre nekoliko godina brojnim besmislenim tužbama opterećivali mahom velike tehnološke kompanije, sada su prešli i na manje kojima šalju pismo o zahtevu za odštetu puno pravnog žargona u kom se navodi da je došlo do kršenje patenta.

Foto: Pixabay.com

- Oni ciljaju manje kompanije jer znaju da će troškovi odbrane za njih biti previsoki i da su skloniji tome da prihvate nagodbu, što i jeste njihov krajnji cilj jer su tužbe skupe za obe strane, posebno za tužene - objašnjava advokat jedne beogradske kancelarije koja se bavi zaštitom intelektualne svojine.

Naknade za licenciranje kreću se od desetaka hiljada do nekoliko stotina hiljada dolara, dok tužbe za patente može koštati milione. Zato mnoge kompanije biraju da se nagode, čak i ako veruju da u njihovom slučaju nije došlo do kršenja patenta.

Dok ih jedni zovu prevarantima, oni sebe vide kao ljude koji koriste svoje znanje i ekspertizu iz brojnih sudskih postupaka za iskorištavanje ključnog problema industrije patenata: činjenicu da ih odobrava više od 200 različitih nacionalnih i internacionalnih tela širom sveta i da zbog toga ne postoji jedinstvena i pregledna baza podataka o odobrenim i važećim patentima, kao ni o vlasništvu nad njima.

Kao da to ne stvara dovoljno zbrke, 80 odsto odobrenih patenata nema nikakvu vrednost, niti će ikada biti upotrebljeno, već samo stvara „šum i gužvu“ u inače teško preglednoj oblasti zaštite intelektualne svojine.

Patenti ne prerastu uvek u inovaciju, Foto: Pixabay

- Ti „trolovi“ su dobro potkovani pravnici i „plastično“ objašnjeno, oni pronađu običnu žicu koja postoji u svakom tosteru od vajkada, napišu dokumentaciju za patent te žice na toliko uvijen način da onaj ko je pregleda, a gledaju da to bude neki manji zavod za patente, ne shvati da se to već uveliko koristi i odobri je. Onda nađu sve tostere koji imaju tu žicu i tuže proizvođače - objašnjava sagovornik Telegraf Biznisa.

I to je ono što je posebno apsurdno u celoj priči, to što se brojni patentni zahtevi odnose upravo na očigledne ideje koje bi svakom mogle da padnu na pamet ili se već uveliko koriste. 

Da stvar bude gora, i velike tehnološke kompanije počele su masovno da pozivaju male inovatore i da otkupljuju od njih sitne patente kako bi doskočili ovim trolovima i izbegli višemilionske tužbe.

Firme pristaju na nagodbu, Foto-ilustracija: Shutterstock

Ovakve tužbe i prevare najzastupljenije su u softverskoj i hardverskoj industriji, a predvodnici ovog trenda su kompanije za koje šira javnost nije nikada čula. Na udaru su najčešće mlade kompanije koje su se izborile za sredstva od investicionih fondova i koje tek izlaze na tržište sa svojim, stvarno inovacionim proizvodom.

Samo u SAD, više od polovine svih slučajeva vezanih za patent prijavljuju  trolovi s jedinom namjerom da dobiju novčane presude za patente koje nikada ne planiraju da koriste.

(Telegraf Biznis)