Evropska privreda davi se u dugovima, a evo šta domaći ekonomisti kažu za našu ekonomiju

Foto: Shutterstock

Prema podacima za decembar 2020. godine, u tom mesecu nije nastavljena tendencija ponovnog slabljenja privredne aktivnosti koja se ispoljila tokom prethodna dva meseca nakon oporavka koji je usledio posle sloma u aprilu, ocenili su autori mesečnika "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

Teme za vas

- Ocenili smo u novembru da čak ni u slučaju da u decembru proizvodnja prerađivačke industrije ostvari međugodišnji rast kakav je imala u avgustu i septembru, u celoj godini neće u potpunosti dostići obim iz prethodne godine. Međutim, taj obim je dostignut, jer je u decembru zabeležen najveći međugodišnji porast posle aprilskog sloma - smatra ekonomista Stojan Stamenković.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena u novembru je porasla do apsolutno najveće vrednosti do sada i to zahvaljujući povećenju uvoza, ali je u decembru upravo uvoz bitno redukovan, pa je izvoz i dalje na rastućem trendu, a uvoz na opadajućem.

- Vrednosti i izvoza i uvoza su u celoj 2020. bile manje nego u prethodnoj godini, uvoz je pao nešto više od izvoza. Nema više rasta prometa u trgovini na malo: njegova realna vrednost u decembru 2020. je približno ista kao i u istom mesecu

prethodne godine, nominalna vrednost je manja. Inflacije u suštini nema – tekući porast u decembru je simboličan i daleko ispod uobičajene sezonske dinamike - smatra Stamenković.

Tokom protekle godine, evropske firme bile su primorane da se dodatno zaduže da bi preživele krizu izazvanu pandemijom.

- Od marta 2020. registrujemo eksponencijalni rast zaduženosti poslovnog sektora. Tako je učešće korporativnog duga nefinansijsko-poslovnog sektora u BDP-u uvećano za 9,1 odsto, dok je racio ukupne zaduženosti veći za petinu - smatra ekonomista Ivan Nikolić.

Ivan Nikolić, Foto: Tanjug/Tanja Valič

Kako se aktivnost bude oporavljala uvođenjem vakcina, prekomerni dug u EU znatno će ograničiti investicije i teško naplativa potoraživanja (NPL) će porasti. Zato je novi talas nelikvidnosti realna pretnja evropskoj ekonomiji.

- Istorijsko iskustvo upućuje na zaključak da javni sektor mora biti aktivan učesnik u rešavanju ovog problema, koji će proaktivno davati potrebne podsticaje i koordinaciju između poverilaca i dužnika. U pogledu ulaganja, nema dileme da će jedan broj preduzeća odložiti ili otkazati neke planirane kapitalne izdatake. Reč je, najpre, o onima koji posluju u delatnostima koje su nadprosečno pogođene pandemijom - smatra Nikolić.

Ipak, on veruje da su do sada preduzete politike državne pomoći i podsticaja, poput, garancija za kredite i moratorijumi, zajedno sa kapitalnim olakšicama, dale rezultate u sprečavanju krize likvidnosti.

- Državna pomoć je omogućila firmama da finansiraju obrtni kapital i nadoknade smanjene prihode. Tako je zaustavljen cunami nesolventnosti, izbegnuta trajna šteta na proizvodnim kapacitetima, kao i masovno otpuštanje radnika. Međutim to ne bi smelo da nas zavara. Razmere krize su stravične. Bez obzira na širokogrudu državnu pomoć evropska preduzeća su u 2020. uvećala dug do nivoa koji do sada nije viđen - veruje Nikolić.

Foto: Shutterstock

On tvrdi da budući evropski ekonomski oporavak zavisiti od efikasnog i efektivnog rešavanja prekomernog korporativnog duga, koji je eskalirao tokom pandemije.

- Za razliku od EU, prema podacima NBS, privreda Srbije je zabeležila umereni rast zaduženosti u 2020. Naime, učešće korporativnog duga u BDP-u je krajem prošle godine u odnosu na četvrto tromesečje 2019. uvećano tek za 2,3 procentna poena, na nivo od 26,1 odsto. Dug privrede je i dalje za gotovo četvrtinu niži u odnosu na rekordu zaduženost, čiji je maksimum u prošloj deceniji dostignut tokom trećeg tromesečja 2012. godine - piše on.

Raspoloživi podaci ukazuju da je Srbija i tokom teške 2020. očuvala visoku efikasnost funkcionisanja finansijskog tržišta, kreditnu aktivnost i podršku privredi. Bankarski sektor je adekvatno kapitalizovan i otporan na rast kreditnog rizika usled i dalje nepovoljnih makroekonomskih kretanja koje izaziva pandemija. O tome svedoči i učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima koje je krajem prošle godine smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja NPL-a.

(Telegraf Biznis/G.A.)