Kriza donela finansijske gubitke naftašima

Foto: Unsplash

Ako se posmatra iz ugla krizne 2020. godine, cena nafte od oko 60 dolara, koliko se sada "crno zlato" prodaje na svetskim berzama, naftnim kompanijama mora da izgleda kao povratak u mirnije vode. Jer, tokom prethodne godine prosečna cena nafte Brent jedva je prešla 40 dolara i bila je čak 35 odsto manja u odnosu na prosečnu cenu iz 2019. Pored toga, naftaši sigurno dobro pamte 20. april i takozvani „crni ponedeljak“ kada je nafta na berzama prvi put u istoriji otišla u minus.

Usled nedostatka skladišnih kapaciteta vrednost američke nafte WTI dostigla je čak minus 40 dolara što je jedinstven fenomen na berzama. Ni nafta tipa Brent nije se kotirala mnogo bolje, jer joj je vrednost tog „crnog ponedeljka“ pala na svega 13 dolara po barelu.

Finansijski gubici i otpuštanja

Foto: Shutterstock

Međutim, kada se pogledaju rezultati poslovanja iz 2020. godine, koje od početka februara saopštavaju najveće svetske naftne kompanije, jasno je da kriza još nije prošla, iako je početak godine doneo određenu stabilnost na tržištu. Izvesno je da su naftaši pretrpeli značajne novčane gubitke, da su prinuđeni da prave uštede na račun novih projekata, kao i da su pojedine kompanije posegle i za otpuštanjem zaposlenih kako bi očuvale poslovanje.

Tako je, na primer, Shell saopštio da prilagođena zarada kompanije u 2020. godini iznosi 4,85 milijardi dolara, što je 71 odsto manji profit u odnosu na godinu dana ranije. Ova kompanija je još dobro i prošla u poređenju sa rezultatima British Petroleuma koji je javnost izvestio o prvom gubitku u poslednjoj deceniji od 5,7 milijardi dolara. Istovremeno, gubitak Exxona iznosi čak 22,4 milijarde dolara.

Shell je dodatno saopštio da planira da do 2022. godine otpusti između 7 i 9 hiljada zaposlenih kako bi ostvario potrebne uštede i restrukturirao kompaniju. Detaljnu transformaciju najavio je i British Petroleum uz napomenu da je kompaniju već napustilo ili u planu da napusti čak 10.000 zaposlenih.

A šta je sa investicijama?

foto Pixabay

Takođe, naftaši su saopštili da uštede ostvaruju i na račun ulaganja u kapitalne projekte, pre svih onih koji se tiču novih bušotina i potrage za naftom i gasom. Stručnjaci najavljuju da bi investicije naftnih kompanija u ovoj godini mogle da iznose ukupno oko 380 milijardi dolara, što je najmanji iznosu u poslednjoj deceniji. Istovremeno, analitičari upozoravaju da bi odsustvo novih projekata moglo u perspektivi da dovede do manjka nafte na svetskom tržištu što bi doprinelo rastu cena iznad nivoa koji priželjkuju svetske ekonomije željne oporavka nakon korona krize.

Kada je reč o Srbiji, najveća domaća naftna kompanija - NIS, najavila je da neće štedeti na račun ključnih projekata. Ova kompanija je za devet meseci 2020. godine investirala 20,7 milijardi dinara i najavila da će u 2021. nastaviti sa investicijama od oko 21 milijarde dinara. Sa druge strane, i u NIS-u su svesni da će kriza imati negativan uticaj na finansijske rezultate kompanije u prošloj godini. Međutim, ističu da je uprkos svemu ostvaren osnovni cilj – da je sačuvana stabilnost kompanije i uredno snabdevanje tržišta. Svoje rezultate iz prošle godine NIS tradicionalno saopštava krajem februara.

(Telegraf.rs/PR)