Srbija se obavezala da će da sprovede 24 ekonomske reforme, iako EU traži samo 20

Foto:TANJUG/ TARA RADOVANOVIC

Ministar finansija Siniša Mali uručio je danas šefu delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju Program ekonomskih reformi (ERP) Srbije za period od 2021. do 2023. godine, koji će se razmatrati u Briselu, a koji bi trebalo da bude usvojen u maju na sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU.

Teme za vas

Mali je objasnio da taj Program obuhvata 24 reforme u osam oblasti, a to su reforma tržišta energije i transporta, poljoprivrede, industrije i usluga, poslovnog ambijenta i borba protiv sive ekonomije, istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna tranformacija, reforme u oblasti ekonomskih integracija, obrazovanje i veštine, zapošljavanje, tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija.

Podsetio je da je Vlada Srbije taj Program usvojila 28. januara i dodao da je to najvažniji dokument u ekonomskom dijalogu sa članicama EU i Evropskom komisijom.

- Na ovom dokumentu smo dugo radili, ovo je već sedmi ciklus ovog dokumenta koji se priprema u našoj zemlji i on definiše strateške reforme kojima će se Vlada Srbije i sve njene institucije baviti u periodu od 2021. do 2023. godine - rekao je Mali na konferenciji za medije.

Istakao je da bi reforme iz tog Programa trebalo da doprinesu povećanju konkurentnosti naše privrede, smanjenu sive ekonomije, dalja ulaganja u digitalizaciju, otvaranju novih radnih mesta, povećanju zaposlenosti, ali i povećanju čitave srpske privrede.

- Generalno ove reforme trebalo bi Srbiji da omoguće brži, efikasniji i bolji ekonomski razvoj, kako bi se u što kraćem vremenskom periodu približili standardima EU - rekao je Mali.

Foto:TANJUG/ TARA RADOVANOVIC

Dodao je da je standard EU da u okviru takvih programa bude 20 refomi, ali da je Srbija bila ambiciozna i da se u okviru Programa odlučila za 24 reforme.

Napomenuo je i da Srbija radi na novom programu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) koji će se, kako kaže, nadovezati na Program ekonomskih reformi.

Mali se osvrnuo i da na pojedine konkrente programe Vlade Srbije i naveo da je jedan od njih program "Moja prva plata" pomoću kojeg je posao dobilo 10.000 mladih do 30 godina. Podsetio je da je usvojen novi Zakon o fiskalizaciji koji bi trebalo dodatno da doprinese borbi protiv sive ekonomije, ali i Zakon o socijalnim karatama koji bi trebalo da obezbedi pravedniju socijalnu politiku.

Mali se osvrnuo i na uspeh Srbije u borbi protiv virusa korona, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu, te podsetio da je država uspela za građane i privredu da obezbedi dva paketa pomoći zahvaljujući kojima je Srbija imala najniži pad BDP-a u Evropi. Uz to, navodi da je nezaposlenost sada manja nego pre pandemije, ali i da su javne finansije ostale stabilne, kao i inflacija i kurs.

Istakao je da uskoro počinje realizacija trećeg paketa pomoći u iznosu od dve milijardi evra i naveo da ukupna suma sva tri paketa pomoći iznosi nešto više od osam milijardi evra.

Foto:TANJUG/ TARA RADOVANOVIC

- Srbija je pokazala da zna da se bori sa krizom, kako da na pravi način, odgovornom ekonomskom politikom, ukažemo i odgovorimo na probleme. Nadam se da smo time došli korak bliže članstvu u EU - rekao je Mali.

Kazao je da je na današnjem sastanku sa šefom delegacije EU Fabricijem razgovarao i o zajedničkim projektima kao što su gasna interkonekcija sa Bugarskom, projekti u oblasti energetske efikanosti i zahvalio je EU na pomoći i podršci u svim tim projektima.

Fabrici je na zajedničkoj konferenciji istakao da je prošla godina bila izuzetno teška za sve zemlje sveta i dodao da se Srbija u toj krizi dobro snašla, te čestitao na najmanjem padu BDP-a u Evropi.

- Srbija je uspela da postigne bolje rezultate od zemalja EU - rekao je Fabrici.

Naveo je da će ova godina biti godina privrednog oporavka i izrazio nadu da će pandemija uskoro biti suzbijena. Fabici je istakao da je EU prvi trgovinski partner Srbije, ali i prvi investitor u našoj zemlji i naveo da EU zbog toga oseća odgovornost da pruži svu podršku rastu srpske ekonomije.

Podsetio je da je Evropska komisija prošle godine u novembru izdvojila devet milijardi evra bespovratne pomoći za Zapadni Balkan, kao i šemu osiguranja koja bi trebalo da pokrije investicije do 20 milijardi evra za narednih sedam godina.

- Sa ministrom sam razgovarao o brojnim prioritetnim projektima koji će se u okviru toga realizovati, između ostalih, gasni interkonektor između Srbije i Bugarske, železnički Koridor 10, autoput Mira, i takođe projekti koji se odnose na energetsku efikasnost - rekao je Fabrici.

Istakao je da pored pomaganja u realizaciji tih konkretnih projekta, EU nastavlja i sa procesom pristupanja Srbije toj evropskoj zajednici kroz strukturne reforme, a jedan od ključnih delova jeste, kaže Fabrici, Program ekonomskih reformi od 2021. do 2023. godine.

Saglasio se sa ministrom Malim da je ovo najvažniji ekonomski dokument Srbije u ekonomskom dijalogu sa EU, a koji služi da poveća stopu privrednog rasta, konkurenciju i stvori nova radna mesta.

Fabrici je istakao da su digitalna i zelena agenda ključni prioriteti koji će pogurati proces ekonomskog oporavka i naveo da će EU insistirati da se Srbija razvija u tom smeru.

- Želimo da budemo sigurni da će srpska privreda biti integrisana sa ekonomskim ciklusom EU - zaključio je Fabrici.

(Telegraf Biznis/Tanjug)