• 1

Svetski dan socijalne pravde: Nejednakosti na poslu i u društvu rastu, žene glavne "žrtve" pandemije

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde

  • 1
socijalna pravda

Foto: Freepik.com

Socijalna (ne)pravda ogleda se u gotovo svim segmentima društva, i ispoljava na račun geografskog podneblja (razvijene/siromašne zemlje), muško-ženskih odnosa na radnom mestu, ali i inače, zatim na rasnoj/nacionalnoj osnovi. Deca su takođe sve češće ugrožena, bilo da je reč o nasilju, egzistenciji ili edukaciji.

Danas, 20. februara, obeležava se Svetski dan socijalne pravde, koji su UN utemeljile pre 14 godina.

U kontekstu rada, socijalna pravda prenosi se na položaj žena na radnom mestu, koje i dalje zarađuju dosta manje od muškaraca, iako recimo rade na istoj poziciji, tj. imaju isti obim posla i odgovornosti. I to nije slučaj samo u manje razvijenim zemljama, štaviše.

Nemačka je tek početkom ove godine, nakon višegodišnje rasprave, odobrila predlog zakona kojim su veće kompanije, koje kotiraju na berzi, u obavezi da imaju najmanje jednu ženu u svojim upravnim odborima. Slične inicijative na snazi su i u SAD.

Prema podacima iz 2019, dakle, iz perioda pre krize koja je dodatno pogoršala stanje na tržištu rada, procena je da više od 55 miliona žena, koje rade puno radno vreme, u proseku zaradi čak 545,7 milijardi dolara manje od muških kolega. Jaz u platama je sve dublji, a ta pojava ima i svoj dan.

Žene i deca najugroženiji

Equal Pay Day se obeležava 31. marta. Osim toga, socijalna pravda pogađa građane iz siromašnih zemalja, kako žene, tako i muškarce, a pre svega kada je reč o pristupu edukaciji i dobro plaćenim poslovima. Jeftina radna snaga iz Azije, istočne Evrope ili Južne Amerike dodatno je istakla društvene nejednakosti.

Takođe, posebno se apeluje na položaj dece, i to pre svega iz afričkih zemalja. Stručnjaci napominju da se 90% mozga razvije do 5. godine života deteta, te da je adekvatna edukacija pre polaska u školu - ključna. Ako ona izostane, dobre su šanse da ugrožena deca kasnije ispolje slabiji potencijal u obrazovanju, ali i radu.

Mame češće uzimaju bolovanje kako bi brinule o deci

Foto: Shutterstock

Oko 700 miliona Afrikanaca, mlađih od 25 godina, nema pristup adekvatnoj edukaciji i obukama. Uglavnom rade na poljima, kao berači, ili ostale teške fizičke poslove. To je jedna krajnost. Drugu krajnost čine superbogati, kojih je oko 1% na planeti. Između su srednja i radnička klasa, koje vreme sve više "gazi".

Povodom Svetskog dana socijalne pravde, udruženje "Fenomena" ističe da je siromaštvo i jedan od glavnih razloga zašto žene ostaju u nasilnom odnosu. "Oko 80% žena iz Srbije, koje se javljaju na SOS telefon, nema dovoljno novca za osnovne potrebe", piše u saopštenju.

Pandemija kao "paravan"

Žene su i te koje su najčešće provodile vreme sa decom tokom pandemije, kada škole i vrtići nisu radili, a rad od kuće, velikom broju žena koje rade za minimalac, time je onemogućen.

Poslovi održavanja higijene, negovanja starijih i slabijih i drugi poslovi staranja - koje obično obavljaju žene, nemoguće je obavljati od kuće. Zato su mnoge žene bile isključene sa tržišta rada.

Krajem januara, tokom onlajn održavanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF), osnivač manifestacije, Klaus Švab, naveo je da "svet budućnosti neće biti obojen kapitalizmom".

Bill Gates, Bil Gejts

Bil Gejts / Foto: Tanjug/AP

S druge strane, Bil Gejts je više puta apelovao da je "sistem nepravedan, i da bogatstvo ne sme da pobedi rad".

Mislim da bi bogati trebalo da plate više nego što to trenutno čine, a to uključuje i Melindu (suprugu) i mene - napisao je Gejts na svom blogu prošle godine.

4 neophodna uslova za dostizanje ravnoteže u društvu

Svetski ekonomski forum je izdvojio ključne načine za prevazilaženje ovih problema, kako bi svet postao bolje mesto za mnoge ljude, u narednim decenijama.

1. Ravnopravni pristup edukaciji i učenju veština/treninzima jedan je od prioriteta, a kao dobar primer uzima se kompanija Amazon, zbog iskustva u dobrom organizovanim programima obuke. Cilj je da "pozadina", poreklo, edukacija i geografski položaj pojedinca ne utiču na njegovo dalje napredovanje. Kovid je u 83% slučajeva "naterao" kompanije da se prilagode radu na daljinu, da usvoje digitalizaciju (84%) i automatizaciju (50%).

2. Adekvatan, pouzdan pristup internetu za sve. Dve trećine svetske dece školskog uzrasta - ili 1,3 milijarde dece uzrasta od tri do 17 godina - nemaju internet vezu u svojim domovima, navodi se u zajedničkom izveštaju UNICEF-a i Međunarodne telekomunikacione unije (ITU). Bez pristupa internetu u ovim vremenima, profesionalci, studenti i oni koji žele da uče i grade, ne mogu dobro da se snađu.

Biznis tehnologija 2021

Foto: Shutterstock

3. Saradnja u privatnom i javnom sektoru. Da bi se promovisalo veće učešće radne snage i postavila osnova za globalni ekonomski oporavak, neophodno je da partneri iz privatnog i javnog sektora učine obuku lako dostupnom. Ovo nije izazov koji jedna organizacija ili čak jedan sektor mogu sami rešiti. Biće potreban kontinuirani napor svih strana. Jedan primer uspešnog javno-privatnog partnerstva trenutno se odigrava u Španiji. AWS sarađuje sa španskom vladom na obuci nezaposlenih radnika u Aragonu.

4. Posvećenost liderstvu. Švab ističe da su osobine koje čine dobrog lidera to da "ima mozak", da poseduje prave veštine za rešavanje određenih zadataka; zatim, lider mora "imati srce", odnosno strast prema poslu; takođe, duša je unutrašnji kompas koji vodi napred i ističe vrednosti; ali, neophodni su i "mišići" (snaga) za sprovođenje posla.

Video: Ko je Džef Bezos, a ko njegov naslednik?

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Majkl Džondar

    Opet žene žrtve. Svi smo bre žrtve valjda.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke