Reljin: Konkurencija je dobrodošla na tržištu telekomunikacija

Foto: Unsplash

Ulazak novog operatora pospešuje konkurenciju na tržištu telekomunikacija budući da su ostali učesnici na neki način primorani da kreiraju atraktivne ponude kako bi stekli nove i zadržali postojeće korisnike, ocenila je profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji Irini Reljin.

- Kada je Vip ušao na tržište mobilne telefonije u Srbiji kao treći operator, Telenor i Telekom su dobili dodatnu konkurenciju, što je značajno doprinelo poboljšanju kvaliteta usluga i snižavanju cena - kazala je Reljin agenciji Beta komentarišući ugovor o poslovnoj saradnji koji se odnosi na izjamljivanje optičke infrastrukture.

Dodala je da nove tehnologije, kao što je peta generacija mobilnih elektronskih komunikacija, donose velike kapacitete za prenos podataka, što neminovno dovodi do toga da postojeći operatori sklapaju ugovore sa vlasnicima video sadržaja i time uvećavaju skup servisa koje nude korisnicima.

- Očekuje se da Telenor gradi optiku do zgrada i kuća i pruža krajnjim korisnicima usluge medijskih sadržaja, čime će se povećati izbor operatora, a samim tim će korisnicima biti na raspolaganju atraktivnije ponude. Operatori će se, na ovaj način, boriti za svoje što bolje tržišne pozicije - kazala je Reljin koja je bila pomoćnica ministra telekomunikacija Srbije.

Kako je objasnila, Telenor može preuzeti i neki broj Telekomovih korisnika, što takođe doprinosi povećanju konkurencije na tržištu.

- U ruralnim područjima postoje naselja u kojima nije moguće jednostavno pružiti usluge kablovske distribucije medijskih sadržaja, pa se može očekivati da pripremljeni ugovor Telenora i Telekoma reši neke od ovakvih problema - ocenila je Reljin.

Na pitanje kako komentariše ocene da je ugovor Telenora sa Telekomom o iznajmljivanju optičke infrastrukture kartelski ona je kazala da je, sa stanovišta elektronskih komunikacija, iznajmljivanje bilo koje infrastrukture među operatorima, bilo da je ona pasivna ili aktivna, neophodnost u savremenim mrežama i ona je podržana važećim propisima iz oblasti elektronskih komunikacija.

Kako je objasnila, obaveza operatora koji je proglašen za dominantnog na nekom od tržišta je da svakom drugom operatoru elektronskih komunikacija pruži usluge pristupa svojoj, za to tržište neophodnoj, infrastrukturi pod istim uslovima, ukoliko za to postoje tehničke mogućnosti.

- Tržište optičkih komunikacija, u ovom trenutku u Srbiji ne podleže regulaciji od strane Agencije, pre svega zbog toga što je nedovoljno zastupljeno. U slučaju nepostojanja obaveze regulacije tržišta, operatori elektronskih komunikacija mogu sklopiti međusobne komercijalne ugovore, kao deo sopstvenih poslovnih politika i potreba svojih kompanija. Našim operatorima je to dobro poznato jer oni već imaju veći broj međusobnih ugovora o iznajmljivanju optičkih kablova - kazala je Reljin.

Dodala je da nije jasno zašto sada ugovor o iznajmljivanju optičke infrastrukture između privlači toliku pažnju, ako se zna da već postoje slični ugovori između drugih aktera na tržištu elektronskih komunikacija.

EU regulativa o elektronskim komunikacijam, kako je rekla, predviđa zajedničku izgradnju i korišćenje infrastrukture, kao i vrlo fleksibilne mehanizme za zajedničko korišćenje, a time i iznajmljivanje ne samo fiksne infrastrukture i njoj pripadajućih sredstava, već i radio-frekvencijskog spektra.

Po njenim rečima budućnost elektronskih komunikacija se zasniva na pretpostavci zajedničkog korišćenja svih resursa, „pa tako i aktivnosti dve velike kompanije na tržištu elektronskih komunikacija u Srbiji treba pozdraviti“.

Odgovarajući na pitanje da li se može očekivati da će Komisija za zaštitu konkurencije svojom odlukom o ugovoru Telenora i Telekoma razrešiti sve sumnje da se njime ugrožava tržišna konkurencija, Reljin je kazala da ugovori o iznajmljivanju resursa elektronske komunikacione mreže, kao i ugovori o zajedničkom ulaganju u infrastrukturu predstavljaju uobičajenu poslovnu praksu u EU i svuda u svetu.

- Pojedini operatori u svom vlasništvu imaju široko rasprostranjenu infrastrukturu koju je teško i ekonomski neisplativo replicirati, te se drugi operatori često opredeljuju da umesto da grade sopstvenu paralelnu mrežu, zakupe potrebne kapacitete od vlasnika infrastrukture i na taj način pružaju maloprodajne usluge krajnjim korisnicima - navela je ona.

Foto: Unsplash

Kako je dodala, saobraćaj, a posebno u prenosu videa, u mrežama elektronskih komunikacija, po svojoj prirodi, a i po ponašanju korisnika, ima veliku varijabilnost i stoga je teško projektovati mrežu koja ne bi imala periode neiskorišćenosti pojedinih kapaciteta, pa je to osnovni razlog zašto se u savremenim elektronskim komunikacijama forsira zajedničko korišćenje infrastrukture na svim nivoima.

Navela je da će se Komisija za zaštitu konkurencije postupku procene ugovora konsultovati sa Ratelom, kao regulatorom u oblasti elektronskih komunikacija koji prati okolnosti na telekomunikacionom tržištu i može da sagleda ove ugovore iz svih aspekata i da ih oceni na osnovu tržišnih udela operatora.

Komentarišući ocene da Telekom treba da na aukcijama nudi iznajmljivanje infrastrukture po istim uslovima za sve učesnike na tržištu, ona je rekla da mreže elektronskih komunikacija ne koriste ograničeni resurs, pa se aukcije, kao mehanizam dodele resursa, ovde ne koriste.

- Bilo kakav složen proces iznajmljivanja je kontraproduktivan jer traži vreme za nešto što je često motivisano hitnim slučajevima, na primer, prekid mreže jednog operatora zahteva brzu reakciju iznajmljivanja kapaciteta od drugog operatora - rekla je Reljin.

Dodala je da je Telekomu, kao dominantnom operatoru na veleprodajnom tržištu fizičkog pristupa infrastrukturi kao i na veleprodajnom tržištu širokopojasnog pristupa, određena obaveza pružanja tih usluga pod regulisanim tehničkim i komercijalnim uslovima koji su objavljeni u standardnim ponudama na njihovom sajtu, pa je ta kompanija dužna da svakom operatoru pruži te usluge pod istim uslovima ukoliko za to postoje tehničke mogućnosti.

Povodom ocena nekih stručnjaka da će tržište u Srbiji biti liberalizovano tek kada svim operatorima u Srbiji bude omogućeno da pružaju sve četiri usluge – fiksnu i mobilnu telefoniju, internet i televizijske usluge, ona je kazala da je tržište elektronskih komunikacija već liberalizovano.

- Telenor je, na primer, na aukciji koja je bila, transparento objavljena i realizovana, dobio dozvolu za rad fiksne mreže elektronskih komunikacija (Telekom je to imao i ranije). Usvajanjem Zakona o elektronskim komunikacijama operatori fiksnih kablovskih mreža su, uvođenjem principa da se aukcije ne sprovode za mreže koje ne koriste ograničeni resurs, svoje kapacitete prijavljivali u jednostavnoj proceduri kod Ratela. Tako su brojni kablovski operatori praktično ozvaničili svoje, do tada već izgrađene, mreže - rekla je Irini Reljin.

Istakla je da su bežični sistemi koji koriste ograničeni spektar, kao što su mobilni operatori, pristupali aukcijama za prodaju prava na korišćenje radio-frekvencijskog spektra, koje su bile transparentno objavljivane i realizovane.

(Telegraf Biznis/Beta)