Ako će se najmoćnija evropska ekonomija oporavljati do 2025. godine, čemu mogu da se nadaju ostale?

Angela Merkel / Foto: Tanjug/AP

Prema podacima Instituta za istraživanje o zaposlenosti (IAB), nemačka privreda će osećati posledice kovida-19 najmanje do 2025, a stopa privrednog rasta biće umanjena za 0,6 procentnih poena u narednih pet godina.

Teme za vas

To je konstatovao koautor IAB izveštaja, Enzo Veber, i dodao da je tržište rada suočeno sa dugoročnim padom broja zaposlenih: tačnije, za oko neto 200.000 radnika do 2025. Posledice krize najviše će osećati maloprodaja, ugostiteljstvo, transport i vazduhoplovstvo, kao i poslovne usluge.

Sektori koji mogu očekivati boljitak jesu informaciona tehnologija, javne usluge i farmacija. IAB predviđa da će, povezano s pandemijom, biti ugašeno 500.000 radnih mesta, ali bi 300.000 trebalo da bude otvoreno.

Veber naglašava da je kovid-19 uneo dramatične promene, ali da to nije nužno loše: naime, fokus treba usmeriti na obuku i kreiranje novih poslova. Institut za ekonomska istraživanja, IFO, sproveo je istraživanje koje je dalo sledeće rezultate:

Za Nemačku je ključna auto-industrija, a tamo je optimizam znatno ojačao u februaru, u odnosu na prethodne zimske mesece. IFO indeks očekivanja direktora za iduće mesece porastao je za 15,1 bod, na 37 bodova.

Indeks očekivanja proizvodnje porastao je još više - na 35,3 boda, s minus 0,5 bodova u januaru. Uprkos pandemiji, proizvođači automobila predviđaju rast izvoza, mada se suočavaju s nestašicom nekih sirovina - konkretno čipova.

Naime, industrijska aktivnost u evrozoni se pokrenula brže prošlog meseca, zahvaljujući rastućoj tražnji, ali je u gotovo svim granama primetan manjak sirovina i povećanje troškova inputa.

To je pokazalo istraživanje analitičke kompanije IHS Markit. Njihov finalni indeks menadžera nabavke (PMI) skočio je u februaru na najviši nivo u poslednje tri godine, na 57,9 poena sa januarskih 54,8 bodova, što je iznad početne fleš procene od 57,7 poena.

Sutra bi trebalo da bude objavljen kompozitni PMI indeks, koji obuhvata proizvodni i uslužni sektor, i koji je smatra dobrim pokazateljem za stanje ekonomije u zoni evra.

- Snažan rast proizvodnje doneo je sa sobom i probleme, s obzirom na to da ponuda još uvek ne zadovoljava tražnju za inputima. Širom bloka se izveštava o odlaganju isporuka i nestašicama materijala, što je dovelo do skoro rekordnih kašnjenja u lancu snabdevanja - kazao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista u IHS Markitu.

(Telegraf Biznis)