• 3

Dokle se stiglo sa projektom litijuma: Koji je plan za zaštitu sredine, može li Tesla doći kod nas?

Zašto se uporno odlaže izgradnja rudnika litijuma? Iz kompanije koja radi na projektu "Jadar", kažu da njima prvima to nije u interesu, ali da su procedure komplikovane i kompleksne, kao i sam projekat

  • 3
Litijum, Loznica, Jadarit

Foto: Nikola Tomić

U poslednje vreme često se govori o projektu Jadar i samom jadaritu, rude koja od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Novi mineral pronađen je pre 16-17 godina kod Loznice, tačnije oko planine Cer i reke Drine.

Ekološki aktivisti ovom projektu sada pridaju mnogo više značaja, jer je realizacija relativno blizu, što je potvrdila i generalna direktorka kompanije "Rio Sava Exploration", Vesna Prodanović.

Na današnjoj konferenciji za novinare, predstavljeni su planovi za projekat Jadar, s osvrtom na ekonomski potencijal i zaštitu životne sredine. Slično ležište, kako je objašnjeno, ne postoji nigde u svetu, mada se litijum dobija iz kontinentalnih slanih rastvora ili čvrstih stena.

Podobna podneblja su Bolivija, Čile, Argentina, Australija, Rusija, Kanada, Austrija, SAD i Kina. Do kraja 2021. u Srbiji bi, u ovaj projekat, trebalo da bude uloženo ukupno 450 miliona evra, računajući prethodno uloženih 250 miliona evra.

Kako su naveli, u pojedinim medijima pojavila se netačna informacija da je kompanija "Rio Sava Exploration" već završila studiju o proceni uticaja na životu sredinu: do kraja ove godine, trebalo bi da budu realizovane studije koje se odnose na rudnik, postrojenje za preradu minerala i industrijski otpad.

Iz kompanije "Rio Sava Exploration" sugerišu, tačnije ne negiraju - da su prethodno imali problem u komunikaciji sa meštanima, jer se govorilo da su zatvoreni za lokalce i medije. Ipak, sada je uspostavljen bolji odnos, iako meštane Loznice i dalje brine ugrožavanje životne sredine.

Rio Sava Exploration

Vesna Prodanović / Foto: Rio Sava Exploration

Da li je ovaj projekat dovoljno isplativ?

Ključno pitanje na konferenciji je bilo i zašto se uporno odlaže izgradnja rudnika litijuma, a iz kompanije kažu da njima prvima to nije u interesu, ali da su procedure komplikovane i kompleksne, kao i sam projekat. Lozničani navode da bi moglo doći do eko-katastrofe, mada im bageri još nisu "za vratom".

Trenutno se radi na izradi tehničke dokumentacije, izradi studija o proceni uticaja na zaštitu životne sredine, kupovini zemljišta i ishodovanju dozvola za izgradnju, u skladu sa prethodno utvrđenim planom aktivnosti za tu fazu razvoja.

Iz kompanije napominju da je važno razlikovati pojmove "resurs" i "rezerva". Prvi označava količinu rude koje neminovno ima, a drugi se odnosi na to koliko te rude je bezbedno kopati i vaditi, a potom i eksploatisati. Trenutne rezerve iznose oko 158 miliona tona.

Da li smo nikad bliže e-vozilima?

Foto: Pixabay.com

Tesla, CATL u Srbiji?

Kako je pomenula direktorka kompanije "Rio Sava Exploration", litijum iz naše zemlje ima veliki ekonomski potencijal, koji prepoznaje i sama država.

Litijum se koristi u širokoj lepezi proizvoda, od kojih su najznačajniji akumulatori za hibridne i električne automobile, na kojima je akcenat u poslednje vreme, baš zato što su eko. Mnoge zemlje Evrope uvode sve stroža pravila za benzince i dizelaše, a pomama za e-vozilima je posebno primetna u Švedskoj i Norveškoj.

Neke od kompanija koje bi naša zemlja mogla privući, u cilju privlačenja investitora, jesu svetski poznata Tesla iz SAD (e-vozila) i kineska firma CATL, za proizvodnju litijumskih baterija. Takođe se pominje i Folksvagen u istom kontekstu, a poznato je da CATL sarađuje i sa nemačkom i sa američkom automobilskom kompanijom.

Ipak, ostaje da se vidi da li bi te ideje mogle biti realizovane do 2026. godine, kako se planira, i kakve bi efekte rudnik litijuma mogao imati na kraj oko Loznice.

Ono što kompanija navodi, kao deo sistema za sprečavanje emisije štetnih gasova, jesu "scrubber" sistem, zatim "pressure unloading" tehnologija istovara sumporne kiseline (bez otvaranja gornjeg poklopca na vagonu), proces rastvaranja koji se odvija na temperaturi ispod 100 stepeni Celzijusa. Pilot istraživanja su potvrdila da nema isparavanja.

Video: Bili smo u selima koja leže na litijumu - naša budućnost je bela

(Telegraf Biznis/B.Đ.)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • BASA

    Vrlo isplativ projekat ! Sta cekate , istrazite !

    4
    3

    Podelite komentar

  • Toni

    Ako idu do kraja zagadiće sve , račune nikom ne polažu jer smo mi u kategoriji trećih zemalja svrta

    4
    5

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke