Seča šume na Košutnjaku, liči kao da je sređeno za plac: Šta je s parcelom kod Topčiderskog groblja?

Foto: Marko Jovanović

Seča bilo kakvog stabla ne može da nas ostavi ravnodušnim, a prizor koji su pojedini građani videli prethodnih nedelja na Košutnjaku, preko puta Topčiderskog groblja, opet je naveo na pitanje da li se prostor "čisti" za neki novi plac ili neko građevinsko zemljište. 

Kako Telegraf Biznis saznaje u kabinetu Grada, na toj parceli se neće ništa graditi, i to je najvažnije u ovom trenutku. Prema našim informacijama, reč je o standardnom poslu koje obavlja "Gradsko zelenilo" i "Srbijašume".

Cela parcela je raščišćena, a isečeno je nisko rastinje. Panjeva od većeg mladog drveta nema, već se na licu mesta, kako je zabeležio naš reporter, vide ostaci od granja.

Problem Košutnjaka je što je obrastao izdanačkom šumom nepoželjnih vrsta drveća koje su kraćeg životnog veka, veliki deo je prestareo i potrebno ga je obnoviti. Treba pristupiti podizanju nove, mlade šume semenog porekla, zbog čega je na ovoj površini od skoro 3.000 zasađeno 6.875 sadnica hrasta kitnjaka i cera. Plan je da se pošumljavanje i nastavi.

A ova parcela spada u deo plana od ranije kada je najavljeno da će ovog proleća da se "sredi" dotična parcela. 

- Stabla se uklanjaju na površini od 1,47 hektara, ali će na tom mestu biti posađena nova, odnosno ova stara šuma biće zamenjena novom. Planirano je da sadnja novih sadnica počne u jesen, a da se završi na proleće naredne godine. Taj prostor biće pošumljen sa 3.675 mladica belog jasena i gorskog javora. Preduzećemo sve mere da bi se novopodignuta šuma pravilno razvijala, a sadnice pobedile konkurentsku korovsku vegetaciju i prirodne neprijatelje - rekli su ranije u JP Srbijašume.

 Na jednom od stabala zalepljen je beli papir i na njemu otkucano obaveštenje „Pažnja! Radilište, šumski radovi u toku”.

Taj predeo se pošumljava vrstama koje su nekada prirodno nastanjivale područje, kao što su različite vrste hrastova, jasen, javor i divlja trešnja, odnosno delovi devastirane šume se uklanjaju i zamenjuju mladom zdravom šumom dugovečnih vrsta drveća. Sadni materijal ispunjava standarde i njegov nastanak je strogo kontrolisan još od semena, objašnjeno nam je.

U prethodnih nekoliko godina uspešno je izvršena supstitucija na površini od 2,5 hektara sa 6.250 sadnica gorskog javora i belog jasena. Od momenta pošumljavanja, u narednom periodu, svake godine se izvode mere nege i zaštite, kako bi se mladim biljkama pomoglo da pobede samoniklu konkurentsku vegetaciju i prirodne neprijatelje, odnosno uklanja se korov, okopava, popunjava i štiti od biljnih bolesti i štetnih insekata.

Inače, posečena stabla na ovoj parceli preko puta Topčiderskog groblja, deo su izdanačke šume, odnosno šume koja nastaje kada drveće izraste iz žila i panjeva. Ona su osetljiva na uslove u gradskoj sredini, gde ne mogu da dožive punu zrelost.

U vreme urbanizacije svaki metar slobodnog placa koristi se za dizanje neke nekretnine, bilo ona poslovne ili stambene namene. Zbog toga je pitanje legalnosti došlo u prvi plan, što je dovelo i do problema narušavanja životne sredine. Košutnjak je više puta bio meta mnogih investitora, a građani su se bunili i neke uspeli da odgovore od svoje namere.

Poslednje je bilo krajem prošle godine, kada se sprečilo uništavanje oko 30 hektara šume i zelenih površina na Košutnjaku zarad izgradnje oko 600.000 kvadrata stambeno-poslovnog kompleksa.

Na ovu opasnu nameru investitora upozoravalo se nedeljama, a brojni aktivisti, predstavnici ekoloških udruženja i borci za zaštitu životne sredine ukazivali su da će uklanjanje šumskih i drugih zelenih površina povećati zagađenje vazduha, pojačati efekat toplotnog ostrva, ali i dehumanizovati prostor, kao i da će doći do opterećenja u saobraćaju u tom delu grada koji mnogi smatraju "plućima Beograda".

U međuvremenu je doneta odluka da "nikakve seče šume zbog betona neće biti na Košutnjaku".

(Telegraf Biznis)