Svaki grad i svaka delatnost beleže pad zaposlenih: Najgore prošao Herceg Novi

Herceg Novi / Foto: Pixabay

Koliko je pandemija virusa korona razorila crnogorsku ekonomiju pokazuju i podaci da su svaki grad u zemlji i svaka privredna delatnost zabeležili pad broja zaposlenih tokom prethodne godine.

Teme za vas

Prema podacima Uprave za statistiku Monstat, broj radno aktivnih u januaru 2020. godine iznosio je 193.423, da bi se godinu kasnije ta brojka smanjila za 21,55 odsto, na 159.129 zaposlenih, prenosi Bankar.me.

Za isti period broj nezaposlenih, evidentiranih u Zavodu za zapošljavanje, uvećan je čak 32,68 odsto i sada iznosi 47.257. Nezaposlenih koji prvi put traže posao je na kraju januara tekuće godine 18.221, što je uvećanje za 29 odsto.

Žena, koje se vode kao nezaposlene, u januaru 2021. godine bilo je 27.750, što je 7.028 više u odnosu na period od pre 12 meseci. Bez posla su najčešće ostajali primorci, budući da je letnja sezona bila osetno ugrožena.

Herceg Novi predvodi neslavnu listu gradova u kojima je broj zaposlenih procentualno najviše opadao. Za godinu dana, broj radne snage u tom primorskom gradu smanjen je za čak 22,78 odsto. Odmah iza njega je Tivat, u kojem trenutno ima 22,58 odsto manje radne snage.

Katastrofalna turistička sezona bila je pogubna i za više od tri hiljade stanovnika Budve, piše dalje crnogorski portal. Broj zaposlenih u toj opštini pao je 21,37 odsto, a polovina njih je bez posla ostala u periodu letnjih meseci. Udeo radne snage u Kotoru je opao za jednu petinu, u Baru za 17 odsto, a u Ulcinju za 16,22 odsto.

Podaci Monstata su dramatično loši i za glavni grad. Radno angažovanih Podgoričana je u januaru prošle godine bilo gotovo 90 hiljada, a ta cifra na kraju januara ove godine iznosi 73.698 osoba, što je pad veći od 18 odsto. U najvećoj crnogorskoj opštini - Nikšiću, na kraju januara bilo je 2.023 manje zaposlenih.

Foto: Shutterstock

Oseća se manjak radne snage u svakoj privrednoj grani. Loše su prošle agencije za zapošljavanje, iznajmljivanje i lizing, putničke agencije, kao i one za kancelarijsko-administrativne usluge. Tamo je sada 4.224 radnika manje u odnosu na januar 2020.

Veliki pad zaposlenih je i u sektoru građevinarstva, gde je bilo radno aktivno 9.103 osoba, što je pad od 32,57 odsto. Loša turistička sezona i epidemiološke mere uticale su svakako i na sektor ugostiteljstva. U hotelima i restoranima je za godinu dana zabeležen pad zaposlenih od 23,22 odsto.

U trgovini, koja je najbrojnija delatnost i u kojoj je prosečna zarada 384 evra, radi 34.922 ljudi odnosno 17,37 odsto manje nego januara 2020. godine. Gotovo identičan pad je primetan i u prerađivačkoj industriji. U državnoj upravi i odbrani, drugom najbrojnijem sektoru, na kraju januara svoje radne obaveze ispunjavalo je 21.026 ljudi, odnosno 9,46 odsto manje nego pre godinu dana.

(Telegraf Biznis)