Svaki grad i svaka delatnost beleže pad zaposlenih: Najgore prošao Herceg Novi

Herceg Novi / Foto: Pixabay

Koliko je pandemija virusa korona razorila crnogorsku ekonomiju pokazuju i podaci da su svaki grad u zemlji i svaka privredna delatnost zabeležili pad broja zaposlenih tokom prethodne godine.

Prema podacima Uprave za statistiku Monstat, broj radno aktivnih u januaru 2020. godine iznosio je 193.423, da bi se godinu kasnije ta brojka smanjila za 21,55 odsto, na 159.129 zaposlenih, prenosi Bankar.me.

Teme za vas

Za isti period broj nezaposlenih, evidentiranih u Zavodu za zapošljavanje, uvećan je čak 32,68 odsto i sada iznosi 47.257. Nezaposlenih koji prvi put traže posao je na kraju januara tekuće godine 18.221, što je uvećanje za 29 odsto.

Žena, koje se vode kao nezaposlene, u januaru 2021. godine bilo je 27.750, što je 7.028 više u odnosu na period od pre 12 meseci. Bez posla su najčešće ostajali primorci, budući da je letnja sezona bila osetno ugrožena.

Herceg Novi predvodi neslavnu listu gradova u kojima je broj zaposlenih procentualno najviše opadao. Za godinu dana, broj radne snage u tom primorskom gradu smanjen je za čak 22,78 odsto. Odmah iza njega je Tivat, u kojem trenutno ima 22,58 odsto manje radne snage.

Katastrofalna turistička sezona bila je pogubna i za više od tri hiljade stanovnika Budve, piše dalje crnogorski portal. Broj zaposlenih u toj opštini pao je 21,37 odsto, a polovina njih je bez posla ostala u periodu letnjih meseci. Udeo radne snage u Kotoru je opao za jednu petinu, u Baru za 17 odsto, a u Ulcinju za 16,22 odsto.

Podaci Monstata su dramatično loši i za glavni grad. Radno angažovanih Podgoričana je u januaru prošle godine bilo gotovo 90 hiljada, a ta cifra na kraju januara ove godine iznosi 73.698 osoba, što je pad veći od 18 odsto. U najvećoj crnogorskoj opštini - Nikšiću, na kraju januara bilo je 2.023 manje zaposlenih.

Foto: Shutterstock

Oseća se manjak radne snage u svakoj privrednoj grani. Loše su prošle agencije za zapošljavanje, iznajmljivanje i lizing, putničke agencije, kao i one za kancelarijsko-administrativne usluge. Tamo je sada 4.224 radnika manje u odnosu na januar 2020.

Veliki pad zaposlenih je i u sektoru građevinarstva, gde je bilo radno aktivno 9.103 osoba, što je pad od 32,57 odsto. Loša turistička sezona i epidemiološke mere uticale su svakako i na sektor ugostiteljstva. U hotelima i restoranima je za godinu dana zabeležen pad zaposlenih od 23,22 odsto.

U trgovini, koja je najbrojnija delatnost i u kojoj je prosečna zarada 384 evra, radi 34.922 ljudi odnosno 17,37 odsto manje nego januara 2020. godine. Gotovo identičan pad je primetan i u prerađivačkoj industriji. U državnoj upravi i odbrani, drugom najbrojnijem sektoru, na kraju januara svoje radne obaveze ispunjavalo je 21.026 ljudi, odnosno 9,46 odsto manje nego pre godinu dana.

(Telegraf Biznis)