Kako je tunel Sedmo svetsko čudo, postao opet žila kucavica i kuda ide srpska roba posle Bregzita

Foto: Shutterstock

Should I stay or should I go je čuveno pitanje koje su Britanci postavili još 2016. godine. Tada, ako ste pitali ekonomiste, rekli bi da je bezbolnije da se ode iz EU.

Olovka kojom su birali opciju na tom davnom referndumu stavila je potpis na razvod braka EU i Britanije u kome su, kako su ocenjivali nezavisni analitičari, obe strane bile nesrećne. Ipak, ta olovka nije bila baš  čarobni štapić koji će posle odlaska, rešiti sve probleme, bar ne one ekonomske. Ali, ako pogledamo drugu stranu medalje, iznedrila je neke nove mogućnosti.

Konačno je postignut dogovor između EU i Velike Britanije, a Srbija je do kraja 2020, kao i Evropska unija, morala da definiše budući način trgovine sa Velikom Britanijom, koja je 31. decembra zvanično napustila EU. Naša zemlja inače, ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Za srpske kompanije koje posluju sa Velikom Britanijom, do kraja ove godine neće se menjati uslovi o međusobnoj trgovini.

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije i VB ima trend rasta nekoliko godina unazad, a prema poslednjim dostupnim podacima za novembar 2019. suficit je na našoj strani, u visini od 88 miliona evra.

Buduće definisanje trgovinskih odnosa između dve zemlje, rekli su ranije u PKS, treba staviti u kontekst regionalnih inicijativa na Zapadnom Balkanu i zajedničkog tržišta regiona koji broji više od 20 miliona stanovnika.

Kad se jedna vrata zatvore, otvore se druga

Izlazak iz EU, uz pandemiju koronavirusa, stavio je transportne kompanije pred mnoge izazove. Ponovo uspostavljene carinskih prepreka i rast tražnje za uslugama prevoza robe globalna logistička kompanija cargo-partner rešila je akvizicijama, širenjem poslovnog portfolia i brzinom prilagođavanja na nove okolnosti.

Mnoge transportne kompanije suočile su se s davno zaboravljenim carinskim preprekama na granicama VB, a enorman rast prodaje putem interneta, uzrokovan ograničenjima kretanja ljudi u mnogim zemljama, napravio je mnoge probleme u smislu transporta robe do kupaca.

Prema rečima stručnjaka, jedan od ključnih problema je činjenica da Velika Britanija više nije članica EU, pa su se na scenu vratile carinske i ostale procedure u vezi s prevozom robe na koje su članice EU praktično zaboravile jer decenijama posluju bez takvih barijera.

Sada je situacija mnogo drugačija, pa su granice postale usko grlo kad je reč o snabdevanju, kaže nam Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija.

- Novi propisi izazvali su probleme kompanijama u zemljama Evropske unije, ali se za one iz Srbije ništa zapravo nije promenilo. Srbija je i dalje u statusu zemlje koja pretenduje na ulazak u EU, a ovdašnje kompanije nastavljaju da organizuju svoje aktivnosti u vezi s transportom kao i do sada. Bez obzira na sve promene naša kompanija je spremna, jer može da ponudi fleksiblina rešenja u saradnji sa partnerima i firmama koje su nakon akvizicije postale deo naše kompanije - kaže on.

Od početka godine ova globalna kompanija proširila je svoju mrežu akvizicijom trećine britanske kompanije Aztek i celokupnog udela holandske kompanije Transcargo, utvrdivši tako poziciju na starom kontinentu.

Kako se tunel Lamanš vratio u igru

Foto: Shutterstock

Ogroman procenat EU kompanija počeo je da traži alternativne luke i rute, pa su tako Francuske, luke u Severnoj Irskoj, ali i one na Jadranskom moru, postale mnogo privlačnije od onih u UK, samim tim i opterećenije - u jednom trenutku, rast prometa je prevazilazio 400 odsto.

Mnoge kompanije suočene su s manje ili više otvorenim zahtevima, ponekad i uslovljavanjima, da otvore predstavništva na teritoriji EU kako bi se “preskočile” carinske, transportne i ostale procedure. 

Nova vremena traže i nove pristupe, što nekad podrazumeva i skidanje prašine sa starih i zaboravljenih.

Tunel ispod Lamanša, koji je svojevremeno predstavljao tehnološko čudo, i čak uvršćen na listu novih Sedam svetskih čuda, ponovo doživljava procvat.

Od otvaranja, 1994, kroz njega je prošlo oko 430 miliona tona robe, a prema nekim procenama kroz njega dnevno biva transportovano milion ekspresnih isporuka.

Tokom 2018, skoro 2.100 teretnih vozova prošlo je kroz tunel koji spaja Britaniju s kontinentalnim delom Evrope, a 2019. kroz njega je protutnjalo oko 1,6 miliona kamiona, uz dnevni rekord od oko 3.500 njih, u oba smera. Računa se da će situacija s koronavirusom, usled promene navika potrošača - tražnje za malim paketima i rast onlajn kupovina, taj broj i uvećati, priča naš sagovornik.

Šta je tačno tunel koji je Sedmo svetsko čudo i kroz koji je i Tom Kruz prošao?

Tek 2007. godine na britanskoj strani završena je visokokvalitetna železnička veza do Londona. Sada putovanje od stanice St. Pancras do Gare du Nord u Parizu traje samo 2 sata i 16 minuta.

Struktura tunela prolazi u jednom sloju krečnjaka, koji je nepropustan.

Nakon što su se britanske i francuske mašine za bušenje tunela približile, tri britanske mašine za bušenje tunela preusmerene su u stenu, ostavljene tamo i ugrađene u beton.

Službeni tunel bio je prvi tunel kroz koji su prošli.

Foto: Profimedia/CELINE BREGAND/Sipa Press

1. decembra 1990. dve ekipe za izgradnju tunela sastale su se na mestu gde se danas nalazi jedna od „ukrštenih pećina“: U tim pećinama vozovi se preusmeravaju iz jedne glavne podzemne železnice u drugu.

Tunel je izgrađen na insistiranje premijerke Margaret Tačer bez odobrenja vlade ili subvencija EU.

Prema podacima operatera, od početka prevezeno je oko tri miliona mačaka i pasa.

U legendarnoj sceni dugometražnog igranog filma „Nemoguća misija“ iz 1996. godine, Toma Kruza helikopter progoni u tunelu dok visi iz voza. Međutim, ove scene stvorene na računaru su čista fantazija. U tunelu se nalaze nadzemne žice, pa čak i mali helikopter nikada ne bi mogao da uđe u tunel.

Koliko je Britanija važno tržište? I za nas i za svet?

Ujedinjeno Kraljevstvo ima 65 miliona potrošača i predstavlja veliko tržište sa snažnim potencijalom, i uprkos Bregzitu, ostaje jedno od najinteresantnijih tržišta u Evropi.

Naše firme mogu da informišu o uvoznim tarifama ili preko kompletne liste tarifa, koja je dostupna ovde. 

Vlada Velike Britanije je u maju prošle godine objavila dokument pod nazivom "Globalna tarifa Ujedinjenog Kraljevstva“ - UK Global Tariff (UKGT)), a reč je o novom tarifnom režimu koji se primenjuje od ove godine. UKGT će zameniti postojeći EU zajednički režim spoljnih tarifa (EUs Common External Tariff) i predstavljaće osnov za pregovore o sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, SAD i drugim zemljama.

Novi tarifni paket koncipiran je tako da na optimalan način odgovori potrebama britanske privrede. U tom smislu, očekuje se da će se primenom novog režima poslovanje britanskih kompanije, koje se oslanjaju na uvoz, biti olakšano kako zbog pojednostavljenja uvoznih, procedura, tako i zbog nižih troškova uvoza usled umanjenih tarifa. 

Kao prednost naglašava se i činjenica da će tarife biti izražene u nacionalnoj valuti (Britanska funta – GBP), pri čemu je konverzija tarifa iz valute EUR u valutu GBP izvršena prema kursu: 1 EUR = 0,83687 GBP.

U poređenju sa postojećim režimom, oko 66% tarifnih linija će biti podvrgnuto nekom stepenu promena. Za oko 2.000 artikala tarife će biti potpuno ukinute, što je duplo više u odnosu na postojeći EU MFN režim (režim najpovlašćenije nacije).

Za vreme pandemije korona virusa,  ukinute su tarife na uvoz određenih artikala, s tim da će primena ovog režima biti revidirana tokom 2020. godine, a po potrebi primenjivaće se i u 2021. godini.

Vrednost ukupne spoljnotrgovinske robne razmene Srbije i Britanije iznosila je 557,4 miliona evra, uz povećanje od 7,5%. Robna razmena je okarakterisana suficitom u vrednosti od 93,8 miliona evra. Procenat pokrivenosti uvoza sa izvozom, za ovaj period je bio 140.

Iz Srbije u Veliku Britaniju je izvezeno robe u vrednosti od 325 miliona evra (povećanje od 20,6% 2019. u odnosu na 2018. godinu). Za isti period, u Srbiju iz Velike Britanije je uvezeno robe u vrednosti od 232 miliona evra (smanjenje od 7% u odnosu na 2018. godinu).

Najvažniji izvozni proizvodi iz Srbije u Veliku Britaniju su: pneumatske gume za putničke automobile, setovi provodnika za paljenje za vozila, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, smrznute maline.

Foto: Wikipedia/FlorianFevre

Najvažniji uvozni proizvodi u Srbiju iz Velike Britanije su: lekovi, automobili, profili od nikla.

Zemlje koje su u EU imaju komplikovaniju proceduru i veće troškove - izvozno i uvozno carinjenje kao i trošak tranzitnog dokumenta. Uz to zbirna roba se sada smešta u carinsko skladište pa i tu ima dodatni trošak.

Iako su kod nas procedure, kao što smo pomenuli, manje više iste, zbog gužvi na granicama, prevoznici su podigli cene. Dodatno, osim kamionskog trasporta, za cargo-partner Srbija na primer, postoji servis koji je trenutno aktuelan i konkurentan, a to je prevoz robe morem, od Rijeke do kargo luka u UK (London Gateway itd.), što se pokazalo kao idelno rešenje u ovoj situaciji.

Šta Britanija nudi svetu?

Velika Britanija je 2020. godine isporučilo robe širom sveta u vrednosti od 401,9 milijardi dolara. Ta količina odražava pad od -2,3% od 2016. godine i pad od -14,2% u odnosu na 2019. godinu.

I britanska funta je depresirala za -5,3% prema američkom dolaru od 2016. godine.

Poslednji dostupni podaci za pojedine zemlje pokazuju da su 68,4% proizvoda koji se izvoze iz Velike Britanije kupili uvoznici u: Sjedinjenim Državama (14,8%), Nemačkoj (10,5%), Irskoj (7,1%), Holandiji (6,4%) ), Francuska (6,1%), Švajcarska (5%), Kina (4,8%), Belgija (3,5%), Španija (2,8%), Italija (2,8%), Hong Kong (2,7%) i Kanada (1,9%) .

Iz kontinentalne perspektive, 54,1% izvoza isporučeno je u druge evropske zemlje u poređenju sa 46,1% za članice Evropske unije. Pored toga, 21,2% je prodato azijskim uvoznicima. Ujedinjeno Kraljevstvo je isporučilo još 16,5% robe u Severnu Ameriku. Manji procenti pripali su Africi (2,1%), Okeaniji koju su predvodili Australija i Novi Zeland (1,5%), zatim Latinskoj Americi, izuzimajući Meksiko, ali uključujući Karibe (1,3%).

S obzirom na populaciju od 67,3 miliona ljudi, ukupnih 401,9 milijardi američkih dolara u 2020. godini izvezenih proizvoda iznosi oko 6.000 američkih dolara za svakog stanovnika ekonomske zapadne Evrope.

Britanci najviše izvoze: Mašine uključujući računare, dragulje, plemenite metale, vozila, goriva, farmacetuske proizvode, optički i medicinski uređaji, avioni, organske hemikalije, plastika...

(Telegraf Biznis)