Jedinstveni slučaj u ovom delu Evrope: Kako je dinar ojačao toliko prema evru?

Foto: Pixabay, Shutterstock

Privreda Srbije pokazala se nešto otpornijom na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje, budući da je pad BDP-a Srbije u 2020. iznosio jedan odsto BDP-a, objavljeno je u novom broju Kvartalnog monitora.

To je manje u odnosu na prosek drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, gde je pad BDP-a iznosio 3,9 odsto i čitave EU, gde je pad bio 6,2 odsto, rečeno je na predstavljanju 63. broja Kvartalnog monitora koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Kako je navedeno u saopštenju, svega četiri evropske zemlje imale su manji pad BDP-a od Srbije u 2020. godini, Irska, Norveška, Litvanija i Turska. Zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle jeste da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogođene krizom.

Tako u Irskoj IT sektor ima učešće u privredi od čak 15 odsto, a u Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija čine oko 12 odsto privrede.

Dodatni razlozi za manji pad BDP-a je to što je Srbija u krizu ušla s relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage.

- Za sad ne menjamo prognozu privrednog rasta prema kojoj u 2021. očekujemo rast privrede između tri i četiri odsto. Naime, manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to, sad se vidi i da će trajanja epidemije, a time epidemioloških ograničenja, biti nešto duže, kao i da će oporavak evropskih privreda biti sporiji - kažu autori Kvartalnog monitora.

Zaposlenost je u 2020. neznatno umanjena i to samo u neformalnom delu privrede.

- Identifikovali smo više razloga zbog kojih zdravstvena kriza nije značajnije uticala na tržište rada u Srbiji. Pre svega pad BDP-a od jedan odsto nije bio toliko dubok da izazove veliko smanjenje broja zaposlenih. Zatim, mere vlade, poput isplate minimalca, pokazale su se efikasne, dok većina poslodavaca još uvek očekuje brz završetak krize - navode iz Kvartalnog monitora.

Takođe, kažu da se očekuje da će rast nezaposlenosti biti postepen i da će trajati godinu dve nakon okončanja pandemije. Zarade u privatnom i javnom sektoru su nakon stagnacije u prvih 11 meseci u decembru 2020 imale visok, iako dobrim delom sezonski rast.

Preneti rast zarada iz 2019. godine je bio visok pa su jedinični troškovi rada u 2020. godini porasli za 8,8 odsto. Platnobilansna kretanja tokom 2020. karakteriše smanjenje spoljnotrgovinske razmene, uz smanjenje deficita u trgovinskom i tekućem platnom bilansu i pad stranih direktnih investicija.

Tekući deficit u 2020. iznosio je nešto ispod dve milijarde evra (4,3 odsto BDP-a) i bio je za oko 1,1 mlrd evra manji nego u 2019. godini. Cene na svetskom tržištu u prošloj godini su bile povoljne za Srbiju jer su cene proizvoda koje uvozi (nafta) značajno opale, dok su cene proizvoda koje izvozi (poljoprivredni proizvodi, metali) porasle, što je uticalo smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Cene na svetskom tržištu se ciklično kreću pa se u ovoj godini očekuje pogoršanje uslova međunarodne trgovine za Srbiju, pre svega, usled rasta cena nafte, a nije izvesno da će cene poljoprivrednih proizvoda ostati visoke.

Strane direktne investicije su u prošloj godini opale za 20 odsto, ali su i pored toga bile više nego dovoljne da pokriju deficit tekućeg dela platnog bilansa.

Srbija je u 2020. se ušla s niskim rastom cena, a onda su dezinflatorno delovali pad tražnje, oštar pad cena nafte na svetskom tržištu i dobra poljoprivredna sezona. To je potpuno kompenzovalo inflatorne pritiske nastale usled snažnog povećanja ekspanzivnosti monetarne i fiskalne politike - pa je prosečan rast cena u 2020. iznosio 1,6 odsto.

Foto: Shutterstock

Autori Kvartalnog monitora očekuju u prvoj polovini 2021. umereno ubrzanje inflacije na oko 2,5 odsto, usled vraćanja cena nafte na pretkrizni nivo, porasta regulisanih cena (poput električne energije ili duvanskih proizvoda), a nakon toga stabilizaciju inflacije na oko dva odsto godišnje.

Nominalni devizni kurs ostao je tokom cele 2020. praktično nepromenjen iako su tokom drugog i trećeg kvartala postojali snažni depresijacijski pritisci, na koje je NBS odgovorila prodajom evra iz deviznih rezervi.

Dinar je realno ojačao u odnosu na evro u 2020. za 1,5 odsto, a od 2016. ukupno za više od osam odsto, što je bio jedinstven slučaj u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

U kriznoj 2020. primenjivana je izrazito ekspanzivna monetarna politika, kažu u Kvartalnom monitoru navodeći da je od izbijanja krize NBS četiri puta smanjivala referentnu kamatnu stopu, kreirala dodatnu likvidnost kroz svop i repo aukcije, otkupljivala korporativne hartije od vrednosti, uvodila moratorijume na vraćanje kredita.

Mere monetarne politike pomogle su očuvanju likvidnosti domaće privrede, čime su sprečena ili bar odložena masovna bankrotstva preduzeća i gubitak radnih mesta. Fiskalna politika takođe je odlučno i snažno reagovala na krizu zbog čega je u 2020. ostvaren rekordan deficit konsolidovane države od oko 3,8 mlrd evra (8,1 odsto BDP-a).

Javni dug na kraju 2020. godine dostigao je 26,7 mlrd. evra (57,4 odsto BDP-a), a sa uključenim negarantovanim dugom lokalnih samouprava premašuje 58 odsto BDP-a.

Rast javnog duga u 2020. bio je znatno manji od fiskalnog deficita, zbog apresijacije kursa dinara prema dolaru, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije.

Najavljeni novi antikrizni paket koji se planira u prvoj polovini 2021. javne rashode će povećati za oko milijardu evra, pa bi fiskalni deficit u 2021. mogao da poraste na pet do šest odsto BDP-a, umesto planiranih tri odsto BDP-a, navode autori Kvartalnog monitora.

(Telegraf Biznis)