"Litijum za baterije koji nađemo u Srbiji neće morati na doradu": Sve o rudniku, renti i novom zlatu

U Srbiji će biti primenjena savremena rudarkska tehnološka rešenja/Foto: Rio Tinto Srbija

Stručnjaci za ultrabrzo punjenje razvili su prvu generaciju litijum-jonske baterije koja se po vremenu punjenja može takmičiti sa konvencionalnim vozilima sa benzinskim ili dizel motorima.

Teme za vas

Inovacija bi mogla da uštedi sate potrebne za punjenje električnog automobila. Ova informacija i te kako je značajna i za Srbiju, jer imamo potencijal za razvoj "novog zlata".

Li-jonske baterije su donele revoluciju u našim svakodnevnim životima, a one se dobijaju iz litijuma. Opet, litijum je resurs koji se svrtava u najtraženije, a mi smo proveravali dokle se stiglo za planom kopanja te sirovine u Srbiji, kako se dobija baterija, kao i koliko će to radnika iz Srbije da uposli. 

Za Telegraf Biznis govore predstavnici kompanije Rio Tinto o tome kako rade na razvoju tehnologije za preradu jadarita i primenu savremenih rudarskih tehnoloških rešenja.

Velika količina posla je pred timom projekta "Jadar’" kako bi se osiguralo da se greendfield rudarsko-metalurški projekat ove veličine razvije do svoje operativne faze na bezbedan i održiv način, u ekološkom i ekonomskom smislu.

Litijum jonske baterije postale top tema u svetu, ali i u Srbiji

Kada sagledamo sve aspekte upotrebe litijum jonskih baterija, od mobilnih telefona i računara, do električnih vozila, možemo da kažemo da su ove baterije napravile revoluciju u skladištenju i korišćenju električne energije i da je njihov značaj ogroman.

Od svih poznatih metala, litijum je najlakši, odnosno sa najmanjom gustinom, što objašnjava njegovu prednost u dizajnu baterija.

Naši sagovornici  podsećaju i da je 2019. godine Nobelova nagrada za hemiju dodeljena grupi naučnika upravo za razvoj litijum-jonskih baterija. Tada je jedan od dobitnika nagrade, izjavio da su litijum-jonske baterije "omogućile mobilni svet", a sam Nobelov komitet je saopštio da se ove baterije koriste globalno da napune prenosive elektronske uređaje koje koristimo za komunikaciju, posao, učenje, slušanje muzike i potragu za znanjem.

- Sa druge strane, napredak društva, sve veće korišćenje energije, industrijska postrojenja i tehnološki progres dovele su do određivanja novih prioriteta na globalnom nivou, a jedan od ovih prioriteta je „zelena agenda“ koja podrazumeva sve veću potrebu za iznalaženjem „zelenih rešenja“. U okviru zelene agende spada i donošenje direktiva koje se odnose na smanjivanje nivoa dozvoljene emisije ugljen dioksida u EU, a rešenje za ovo predstavljaju električna i hibridna vozila kod kojih litijum igra ključnu ulogu s obzirom da ovakva vozila koriste litijum-jonske baterije kao pogon.

Zbog svega ovoga litijum spada u strateške, i u budućnosti najtraženije, sirovine na svetu.

"Naš finalni proizvod – litijum karbonat – biti onog kvaliteta koji je potreban za proizvodnju baterija, dakle neće biti potrebe za dodatnom preradom"/Foto: Rio Tinto Srbija

• Možete li nam objasniti postupak dobijanja baterije?

- Ono što je važno napomenuti jeste da će naš finalni proizvod – litijum karbonat – biti onog kvaliteta koji je potreban za proizvodnju baterija, dakle neće biti potrebe za dodatnom preradom.

Sledeći korak u proizvodnji baterija se odvija u specijalizovanim postrojenjima za proizvodnju Katodnog aktivnog materijala (CAM) gde je litijum karbonat samo jedna od sirovina, uz nikl, kobalt, mangan, i druge. Na kraju proizvod ciklusa, u fabrici baterija, pored katodnog aktivnog materijala, za proizvodnju su potrebne i druge komponente – anode, separatori i elektroliti.

• U tom smislu, koliko je značajno nalazište litijuma u Srbiji, i šta je vaš plan kada je u pitanju rudnik, ali i eksploatacija?

- Jedno od najznačajnijih ležišta litijuma u svetu nalazi se upravo u Srbiji, u dolini Jadra, i njegove overene rezerve iznose 158 miliona tona.

Kada govorimo o daljim planovima, mi smo sada u fazi pripreme za izgradnju jednog od tehnički najmodernijih podzemnih rudnika na svetu sa savremenim postrojenjem za preradu koncentrata i sa rešenjem za održivo upravljanje industrijskim otpadom. Ovaj projekat je izuzetno specifičan i vrlo složen jer podrazumeva nov mineral, a time i razvoj nove tehnologije prerade, i složena inženjerska rešenja neophodna za održivi i bezbedan razvoj ovog „greenfield“ rudarsko-tehnološkog kompleksa.

Upravo zbog strateškog značaja ovog ležišta, radimo naporno kako bismo išli u korak sa rokovima predviđenim za realizaciju projekta. Predviđeno je da tehničku dokumentaciju i Studije o proceni uticaja završimo do kraja ove godine, nakon čega nas očekuje apliciranje za neophodne dozvole za izgradnju i eksploataciju.

Foto: Pixabay

Planirano je da radovi na izgradnji samog rudnika počnu tokom 2022. godine i da traju oko četiri godine.

• Koliko bi to zaposlilo ljudi? Možete li da govorite o nekim zanimanjima koja će vama biti potrebna?

- Tokom faze izgradnje, na projektu „Jadar“ bi moglo da bude zaposleno više od 2.000 radnika. Tokom faze eksploatacije biće otvoreno između 650 i 700 stalnih visokokvalifikovanih poslova za rudnik i fabričko postrojenje, i procena je još oko 1.500 indirektnih radnih mesta.

Oko 2/3 poslova će biti poslovi rukovaoca i održavača. Poslovi rukovaoca biće visoko kvalifikovani jer će upravljati složenom rudarskom opremom u rudniku ili visoko automatizovanim postrojenjem za preradu.

Stručnjaci iz oblasti procesnog inženjeringa, metalurgije, elektrotehnike, mašinstva, automatizacije, geotehnike, hidrologije, geologije i IT-a, su samo neki od kadrova koji će nam biti potrebni.

• Kako gledate na konkurenciju? Poznato je da je sve više zemalja zainteresovano za kopanje litijuma? Baš nedavno je i sa druge strane Drine najavljeno kopanje litijuma?

- Svakom rudarskom projektu prethode detaljna istraživanja tržišta, i modelovanje buduće ponude i potražnje, na osnovu čega se donose investicione odluke. Rio Tinto ima iskustva sa planiranjem projekata ove, kao i značajno veće investicione vrednosti, i svoj ekonomski tim koji pomaže pri strateškom odlučivanju. Sigurni smo da će naše razumevanje tržišta, visok kvalitet našeg proizvoda, kao i resursi koje će kompanija staviti na raspolaganje ovom projektu, doprineti konkurentnom pozicioniranju na tržištu.

S druge strane, veći broj snabdevača litijuma će istovremeno ohrabriti auto industriju da planira brži i agresivniji prelazak na električna vozila.

• U Loznici je nedavno održan prvi sastanak radne grupe projekta "Jadar" sa lokalnim stanovništvom, kako bi se građani upoznali sa realizacijom projekta, ali i uticajem na životnu sredinu, kako je to proslo, kakvi su zaključci?

- Otvorena komunikacija sa meštanima je veoma važna za nas, iz razloga što je za uspeh ovako velikog projekta neophodna podrška i saradnja sa lokalnom zajednicom. Učesnici ovog sastanka razgovarali su o temama koje najviše interesuju građane, i to o otkupu zemljišta – šta vlasnici zemljišta i pokretne i nepokretne imovine mogu očekivati od kompanije, šta podrazumeva program podrške za domaćinstva koja se sele; o uticaju projekta na životnu sredinu – šta kompanija radi kako bi zaštitila životnu sredinu, uticaj na reke, poljoprivredno zemljište, vazduh; ali i o deponiji industrijskog otpada – način odlaganja i lokacija deponije, ali svim drugim važnim pitanjima i aspektima projekta „Jadar“.

Prvi sastanak je dobro prošao i mi se već pripremamo za sledeći, s obzirom da je utvrđena dinamika ovih sastanaka jednom mesečno.

Još jedan od modela komunikacije sa građanima jeste i praksa organizovanja „otvorenih vrata“ u Info centrima u Loznici i Brezjaku. Do sada je organizovan 21 ovakav događaj na različite teme, od zaštite životne sredine, do imovinsko-pravnih odnosa, a poslednji se odnosio se na Studiju o proceni uticaja projekta „Jadar“ na životnu sredinu.

• Šta građane sela oko Loznice najviše interesuje?

- Tema koja najviše interesuje lokalne meštane jeste proces otkupa zemljišta, što je potpuno prirodno i razumljivo. Pitanje otkupa zemljišta je osetljivo za vlasnike zemljišta, i baš iz tog razloga se ovaj proces realizuje na transparentan, pažljiv i fer način.

Mi smo u konstantnom kontaktu sa meštanima i vlasnicima zemljišta, sam proces otkupa obavlja se u skladu sa zakonima Republike Srbije i najboljom svetskom praksom čije je principe utvrdila Međunarodna finansijska korporacija.

Naš cilj je da na kraju procesa otkupa obe strane budu zadovoljne, te kompanija obezbeđuje i dodatni program nematerijalne podrške koji je potpuno besplatan i omogućava meštanima imovinsko pravnu podršku u procesu kupovine novog zemljišta, savete za obnavljanje poljoprivrednih aktivnosti, započinjanje novog posla i planiranje finansija.

Tema koja takođe interesuje meštane je zaštita životne sredine, i uticaj projekta na okolinu i mi upravo zbog toga organizujemo i mesečne sastanke radne grupe i „otvorena vrata“, kako bi svim zainteresovanim građanima obezbedili odgovore iz prve ruke i otklonili nedoumice.

• Koliko je realna fabrika za litijum baterije u Srbiji?

- Odluka o jednom takvom projektu je isključivo na samom investitoru. Invesitor u fabriku baterija pre odluke analizira blizinu fabrika električnih vozila, dostupnost sirovina, kao i sve druge tipične preduslove kao što su raspoloživost radne snage, infrastrukture i finansijskih podsticaja.

Verujemo da će pozitivna investiciona odluka za projekat Jadar pomoći i lokalni razvoj industrije baterija, ne samo u smislu obezbeđenja sirovine, već i kao potvrda da je Srbija dobra investiciona destinacija. Takođe, blisko sarađujemo sa Vladom Srbije stavljajući joj na raspolaganje naše znanje o industriji baterija u cilju privlačenja mogućih investitora iz tog sektora.

• Može li se reći da je litijum "novo zlato"?

- Da li je „novo zlato“ ili nije, teško je reći. Međutim ono što je sigurno jeste da litijum ostaje ključni metal za dalji napredak čovečanstva, i da projekat „Jadar“ predstavlja stratešku razvojnu priliku za Srbiju, sa direktnim i indirektnim ekonomskim koristima, uz mogućnost stimulisanja drugih srodnih industrija u lancu razvoja zelene ekonomije.

• Resorno ministarstvo podnelo je zahtev za povećanje rudne rente, kako vi gledate na to?

- Pitanje rudne rente je značajno za sve rudarske kompanije, ne samo u Srbiji, već širom sveta. Ovo je tema koju pomno pratimo, u vezi sa kojom želimo da sarađujemo sa Vladom Srbije. Mi nastojimo da budemo istinski partner državi koji će biti uključen u javnu diskusiju u vezi sa ovim pitanjem.

Takođe, dozvolite da se ovom temom pozabavimo na jedan sveobuhvatniji način i da objasnimo pitanje rudne rente kako kod nas tako i u svetu. Rudne rente se u svetu obračunavaju po različitim metodologijama, od kojih su neke izuzetno kompleksne.

Uprošćeno, ako se gledaju metalične sirovine, na primer bakar, na svim kontinetima sumirano za sve metodologije obračuna, rudna renta u proseku ne prelazi 5%.

Često se pogrešno navode primeri iz našeg susedstva, konkretno Mađarske i Rumunije sa rudnom rentom od navodno 12%, kao i Slovenije sa rudnom rentom od 18%. Rumunija zapravo ima rudnu rentu od 5%, Mađarska 2%, Makedonija 2%, Turska 3%. Slična je situacija i u svetu.

U zemljama gde je rudna renta viša - recimo do 10%, tipično je obračun na bazi profita, a ne prihoda, i to sa progresivnom skalom (primer je Čile), i sa više odbitaka za velike investitore (Kanada), što dovodi do sličnih ili uglavnom nižih krajnjih efektivnih taksi u poređenju sa Srbijom.

Rudne rente se u svetu obračunavaju po različitim metodologijama, od kojih su neke izuzetno kompleksne/Foto: Rio Tinto Srbija

U Sloveniji, sa druge strane, nakon 500 godina neprekidne eksploatacije nije ostao ni jedan eksploatibilan metalični resurs, samim tim danas nemaju ni jedan rudnik metala - niti rudnu rentu od 18% za metalične sirovine.

• Dosta radite na zelenoj agendi, reci nam više o tome

- U 21. veku, svaki rudarsko – industrijski projekat se fokusira prevashodno na zaštitu životne sredine, a zelena agenda je jedan od stubova i naše kompanije. Tokom 2018. godine, Rio Tinto je doneo stratešku odluku da prestane sa eksploatacijom uglja, udaljavajući se na taj način od obezbeđivanja tržištu fosilnih goriva kao izvora energije.

Mi verujemo da je budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida moguća, i stoga želimo da kroz odgovorno poslovanje aktivno doprinesemo takvoj budućnosti. Mi poslujemo u oblasti eksploatacije i prerade ruda i metala koji igraju važnu ulogu u pozitivnom uticaju na klimatske promene i okruženje sa smanjenom emisijom ugljen-dioksida kojem težimo.

Projekat „Jadar“ ima ključnu ulogu u ostvarivanju ovog cilja. Fokusirani smo i na smanjenje emisiju ugljen-dioksida u našem poslovanju, sa kratkoročnim ciljevima smanjenja ali i ambicijom da dostignemo nulti nivo emisija do 2050. godine.

Za projekat Jadar predviđamo dobavljanje isključivo sertifikovane zelene energije, tj. energije sa pridruženom zelenom garancijom porekla.

(Telegarf Biznis)