SPAC groznica mesecima trese SAD: Zašto je ovaj sistem ulaganja privukao i "obične smrtnike"?

Foto: Unsplash

Ne jednoj strani su tehnološki vizionari s dubokim džepovima, s istočne obale, dok na zapadnoj obali američkog kontinenta imamo bankare s Volstrita i slavne poznate ličnosti. Kako su se ukrstili, šta ih spaja?

Kako to obično biva, splet neobičnih okolnosti podstakao je trend poznat kao SPAC (Special Purpose Acquisition Company), odnosno kompanija utemeljena s ciljem preuzimanja. Ovaj akronim je okupio i ulagače iz Silicijumske doline, i one s Njujorške berze, ali i zvezde iz sveta šou biznisa, i "obične smrtnike".

Teme za vas

U Aziji i Evropi se malo priča o SPAC-u, ali on drma SAD već mesecima, piše Index.hr. U praksi stvar funkcioniše relativno jednostavno: udruži se gomila malih investitora, kupujući po fiksnoj ceni deonice kompanije koja u početku nema nikakve imovine.

Tako nastaje SPAC ili, alternativno, "blank check company". Jednom kada se nađe na berzi, prikupljeni kapital SPAC privremeno ulaže u stabilne finansijske instrumente poput državnih obveznica, a poslovni model se zasniva na jednostavnom cilju - spojiti se s nekom drugom (privatnom) kompanijom, koja još uvek nije na berzi.

Na taj način se zaobilazi problem vrlo zahtevne i skupe procedure inicijalne javne ponude (IPO). Budući da SPAC nema nikakve prihode i, zapravo, uopšte ne posluje (ne nudi nikakve proizvode ni usluge), stroge zahteve regulatora je relativno lako ispuniti.

"Običnim smrtnicima" priča deluje atraktivno jer odaje utisak da je u njoj nemoguće izgubiti. I zaista, ova priča umnogome podseća na listić za lutriju; početni ulog je mali, a potencijalni dobitak? Samo je nebo granica.

Istovremeno, svaki SPAC po pravilu ima rok trajanja: ako ne pronađe odgovarajuću metu za preuzimanje u prethodno definisanom roku (obično godina, dve), on se rasformira, a ulagači dobijaju natrag svoj ulog, uvećan za skromnu zaradu od investiranja u obveznice (i umanjen za određene troškove, provizije i naknade, ali o tome malo ko govori). Asimetričan odnos preuzetog rizika i potencijalnog profita ostavlja utisak kako je nemoguće izgubiti.

(Telegraf Biznis)