Dostavljači hrane na svojim plećima vuku ceo biznis od 10 mil €: Suočavaju se s ova dva problema

Foto: Shutterstock

Srpsko tržište dostave hrane naručene putem mobilnih aplikacija vredi oko 10,8 miliona evra mesečno, rečeno je na današnjem onlajn panelu posvećenom usponu mobilnih aplikacija za dostavu hrane u našoj zemlji.

Teme za vas

Do ove računice je Centar za istraživanje javnih politika došao na osnovu podataka da u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane, da oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i da dostave prosečno vrede oko 1.300 dinara.

Iznoseći ostale podatke dobijene istraživanjem Centra u ovoj o oblasti, Ljubivoje Radonjić je naveo da se najviše naručuje brza hrana, za čiju pripremu nije potrebno puno vremena kao što su pice, burgeri, testenine.

- Naši ispitanici kažu da poručivanjem ovakve vrste hrane žele da počaste sebe nakon napornog radnog dana ili da obraduju ukućane ili goste - rekao je Radonjić.

Naveo je da hranu više poručuju žene nego muškarci.

Kada je reč o uticaju pandemije na ovo tržište, istakao je da je on veliki, pošto je 20 odsto ispitanika reklo da je u martu i aprilu lane, dakle za vreme vanrednog stanja, prvi put počelo da koristi aplikacije za dostavu.

- Tu je veliki udeo i ostalih korisnika, preciznije 38 odsto tzv. starih korisnika, koji su aplikacije koristili i pre pandemije i koji su rekli da su tokom lokdauna češće koristili aplikacije za dostavu - istakao je Radonjić.

Spisak roba koje se mogu poručiti putem aplikacija je ograničen, a sekretar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije (PKS) Marjan Stojanović je vezano za to, naveo da je u PKS razgovarano kako lekovi koji se ne izdaju na recept mogu da se naruče.

- Ne mogu da se naruče ni medicinska sredstva, kao što je recimo toplomer - ukazao je on.

Foto: Shutterstock

Ukazano je i na nedefinisan radno pravni položaj dostavljača hrane odnosno kurira.

Vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Bojan Urdarević je istakao da naše radno zakonodavstvo ovu tematiku ne definiše i ne poznaje.

- Naš Zakon o radu počiva na tradicionalnoj deobi između zavisnog i nezavisnog rada. Onaj ko je u zavisnom radu uživa radno-pravnu zaštitu, a onaj ko je nezavisan, izuzet je iz nje - rekao je profesor Urdarević.

Dodao je da dostavljači i kuriri ne spadaju ni u jednu od ove dve grupe, već se nalaze između njih i bilo bi ih najpravilnije definisati kao ekonomski zavisne samozaposlene.

Među brojnim problemima sa kojima se dostavljači suočavaju iskristalisao se i problem parkiranja po gradu, pa je plaćanje kazni za nepropisno parkiranje unapred ukalkulisano u njihovo poslovanje.

Rečeno je da bi država trebalo da nađe rešenje za ovaj problem, a Marjan Stojanović iz Privredne komore Srbije je naveo da PKS u Beogradu o tome razgovara sa gradskim vlastima i ukazao da dostava kurira nije isto što i jutarnja dostava hrane prodavnicama, prenosi Tanjug.

(Telegraf Biznis)