Koje su mane najtraženijeg posla u Nemačkoj?
Nemačka je posebno sada u problemu, kada se neto imigracija smanjila za 31 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Broj stranaca koji se 2020. doselio u Nemačku iz zemalja van Evropske unije - opao je za više od polovine, potražnja za negovateljima i dalje je velika
Mada su Nemci zabeležili najmanji priliv stranaca u poslednjih 10 godina, zbog pandemije kovid-19, to ne znači da im ne fali ogroman broj kvalifikovanih radnika, pre svega, iz zdravstvenog domena.
Potražnja za negovateljima premašila je cifru 100.000, a slično je i u Austriji. Za tamošnje uslove ovaj posao nije naročito dobro plaćena, a zahtevan je i naporan, pa ga Nemci uspešno izbegavaju. S druge strane, radnici s ovih prostora (Srbija, BiH, Hrvatska), ali i iz Latinske Amerike i Azije - rado prihvataju da rade kao negovatelji.
Nemačka je posebno sada u problemu, kada se neto imigracija smanjila za 31 odsto u poređenju sa 2019. godinom. Ukupna populacija Nemačke iznosi 83 miliona, a broj stranaca koji se 2020. doselio u Nemačku iz zemalja van Evropske unije - opao je za više od polovine, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Prema nedavnim procenama, otprilike trećina negovatelja iz Nemačke razmišlja o drugom poslu. Kažu da je rad sa starima i bolesnima naporan kako psihički, tako i fizički, a zarada je mala. Uz to, ovaj posao sa sobom nosi i određene rizike u doba korone.
U potragu su se uključile i posredničke firme, kojima starački domovi i bolnice plaćaju do čak 15.000 evra, samo da dovedu kvalifikovanu radnu snagu. Posao negovatelja mahom rade žene, a u zavisnosti od regije u Nemačkoj, početna plata iznosi oko 2.000 evra bruto.
Da li se isplati?
Naši ljudi zaradu u stranoj zemlji uglavnom porede s uslovima rada za isti taj posao u Srbiji, međutim, nisu svi spremni da promene okruženje, pristanu na nov sistem i paprene cene stanarine. Neki su stava da im se "odlazak u Nemačku ne isplati", dok su u boljoj poziciji Hrvati, zbog EU pasoša.
S druge strane, većina naših građana koja jednom ode, gotovo nikada se ne vrati, osim za vreme odmora ili praznika. Dakle, verovatno bi se vratili da im je loše ili ne uspevaju da namire sve troškove. Nailazimo i na različita iskustva žena, u srednjim godinama, koje odlaze "preko" da deci obezbede bolje sutra.
Jedna naša građanka je pre nekoliko godina otišla na tromesečni rad u Nemačku, jer je ovde imala malu penziju. Kaže da se nije pokajala, i da je za tri meseca uspela da zaradi skoro 5.000 evra. Radila je kao negovateljica u jednom selu u oblasti Baden-Virtemberg.
"Caka" je i u tome što svakako bolje prolaze oni naši građani koji imaju hrvatsko ili mađarsko državljanstvo, kakvih nije malo u Srbiji. Uslov za posao je, priča ova Subotičanka, bio da je "zdrava, uredna i pouzdana". Treba pomenuti i da je nije znala jezik kada je otišla, ali kaže da se dobro snašla.
Ono što je Nemcima prednost, ali za naše žene "mana", jeste što su navikli da radnice iz Srbije rade sve poslove: od čuvanja starijih ljudi do sređivanja kuće, ako je reč o privatnom angažmanu negovatelja, a ne o radu u bolnici ili domu za stara lica. Tada je uglavnom obezbeđen smeštaj, odnosno soba unutar porodične kuće.
Da li su Nemci zahtevni?
Meksikanci takođe hrle u ovu zemlju, ali put do nje nije jednostavan: kako zbog savladavanja jezika, tako i zbog birokratskih izazova. Ipak, za tamošnje uslove, građanima Latinske Amerike - "Nemačka je raj". Ima i dosta Poljaka, Bugara, Rumuna, Slovaka.
Uglavnom, na kraju dana sve zavisi od toga na šta ste spremni i koliko se pronalazite u nekom poslu i sredini. Život i posao u inostranstvu nisu za svakoga, a ima i onih kojima je promena bila "okidač" za promene na bolje. Sve u svemu, mnogi su saglasni da je posao naših negovatelja u Nemačkoj "hleb sa puno korica".
Ono o čemu se manje priča, jeste da ljudi koji odu "preko" da zarade više, radeći ovaj posao, često ga obavljaju na "crno", bez ikakve zaštite. Dele prostor sa porodicom za koju rade, i uz to rade i ostale poslove po kući. Zato dobar deo naših ljudi u poslednje vreme traži posrednike, ali mora i da čeka vizu, ako želi "bolji tretman".
Gotovo svaka osoba koja je napustila Balkan i otišla na rad u Nemačku ili Austriju, reći će vam da je to učinila iz finansijskih razloga, ali i zbog samog sistema. Jedna posrednica iz Nemačke kaže da je "negovatelj u Nemačkoj dobro plaćen za naše uslove, ali ne i za tamošnje".
Naravno, u težem položaju su negovatelji koji rade za neku porodicu, jer nemaju priliku da se "sa posla vrate kući", već im je posao tu gde i žive. Zato su često na raspolaganju 24/7.
Video: Kako da budete produktivnji na poslu: Robot Buddy zna sve odgovore
(Telegraf Biznis/B.Đ.)
Video: Edina je najmlađa vlasnica škole jahanja u Srbiji
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
A. P
Uvek su nasi ljudi u Nemackoj radili naj teze poslove. Ono sto nemci nisu hteli.
Podelite komentar
Nada
Poso je istai samo što je razlika izmedju 250 evra kod nas i 2000 kod njih ogromna, sa 2000 možeš i da se provedeš i da uštediš a sa 250 ne možeš da preživiš mesec
Podelite komentar
Negovateljica
Zaboravili ste reci da zene sa srpskim pasosem idu ovaj posao raditi na crno preko nasih posrednica, koju moraju unapred platiti 200 e za tri meseca. Moraju platiti test u ovoj situaciji,osiguranje,put...i to za patu od 1200_ 1400 e. Pri tom nikad ne znaju u kakvu porodicu idu jer su cesto izlagane od strane nasih posrednica i kada se zale na bilo sta, posrednice im cesto znaju reci da su tu na crno i da cute i rade.
Podelite komentar