U Singapuru dele keš zarad podizanja nataliteta: Njihovi susedi slede suprotnu politiku, zašto?

Foto: Freepik.com

Zemlje širom Azije pokušavaju da na sve načine podstaknu natalitet, bilo da je reč o programima fertility travel & treatment ili o bonusima u vidu keša, ali to nije slučaj i u Indoneziji.

Teme za vas

Naime, ova zemlja ima politiku da smanji broj stanovnika, a unapredi kvalitet društva. Zvaničnici pokušavaju da ubede ljude da imaju manje dece. Četvrta najmnogoljudnija zemlja na svetu promoviše kasnije brakove i planiranje porodice, kao i kontracepciju, kako bi do 2025. smanjila stopu plodnosti na 2,1 dete po ženi.

To je, kako kažu, "stopa zamene" koja bi efektivno izravnala rast stanovništva u zemlji od 270 miliona, što bi umanjilo zabrinutost koja trenutno postoji, a to je da bi prenatrpanost mogla značiti manje mogućnosti za posao i opterećenje državnih službi.

Najnoviji pritisak Indonezije - kampanja za planiranje porodice koja je započela krajem januara - prati višedecenijsku borbu za smanjenje stope plodnosti sa troje dece po ženi, početkom 1990-ih.

Razlika je sada, kaže šef Nacionalne agencije za stanovništvo i planiranje porodice, u tome što, umesto da samo usporava rast stanovništva, Indonezija teži da istovremeno poboljša i druge faktore kao što su zdravstvo, obrazovanje i zapošljavanje.

To bi se moglo činiti rizičnim poduhvatom za tržište u razvoju, posebno ono koje je namamilo investitore svojom demografijom koju mahom čine mladi i jeftinom radnom snagom. Kina je, između ostalog, otkrila da se bori za "resetovanje navika" porodica koje su decenijama bile ograničene na jedno dete.

Ekonomisti za razvoj generalno smatraju da prenaseljenost teži sopstvenom rešavanju, kako se zemlja penje na lestvici prihoda, čineći ove napore nepotrebnim. Indonezija, međutim, kaže da ne može "priuštiti čekanje", posebno jer očekuje više više trudnoća i manje kontracepcije tokom boravka ljudi u karantinu.

Zašto su ekonomisti stava da će se "prenaseljenost rešiti sama od sebe"? Zato što mnogi ljudi odustaju od drugog ili trećeg deteta. Jedna od njih je i Julija Purnamasari (29), koja je zatrudnela odmah nakon venčanja 2018. godine. Ali, kada su ona i suprug shvatili koliko im vremena i novca treba za decu, odložili su rađanje druge bebe.

Tradicija na Baliju / Foto: Pixabay

Napori Indonezije su, sa druge strane, suprotni onima koje prave Tajlanđani i Singapurci. Te nacije imaju dosta starog stanovništva, a Centralna banka je više puta upozorila da bi Tajland mogao biti prva zemlja u razvoju koja bi do naredne godine bila okarakterisana kao "staro društvo".

Tajland se zalaže za povećanje starosne granice za odlazak u penziju, podršku obrnutim hipotekama za starije i davanje podsticaja poslodavcima za zapošljavanje radnika starijih od 60 godina.

Singapur je ponudio da poveća novčanu podršku za građane koji imaju decu, zbog izveštaja u kom se navodi da bi mnogi mogli da odlože roditeljstvo zbog gubitka posla i smanjenja plata tokom pandemije. Prošle godine je broj brakova tamo opao za oko 10 procenata. "Da bismo osigurali svoju budućnost, moramo praviti naše bebe, dovoljno njih", rekao je singapurski premijer Lee Hsien Loong, 2019. godine.

Kako je Indonezija krenula suprotnim tokom i nastoji da promeni stavove, takođe se suočava sa izazovom prilagođavanja ekonomiji sa višim prihodima. Uprkos tome što je prošle godine dostigla status višeg-srednjeg dohotka, Indonezija zaostaje za zemljama u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) - grupom bogatijih država.

Pandemija je pogoršala situaciju, posebno dok se Indonezija bori protiv najgoreg izbijanja kovida u jugoistočnoj Aziji. OECD upozorava na "ozbiljne socijalne posledice", čak i ako ekonomija počne da raste, jer sve manje prilika za posao preti da uveća broj siromašnih na 36 miliona.

(Telegraf Biznis)