Kako vidite Beograd 2041. godine? Deluje daleko, ali upravo se odlučuje o sudbini grada

   ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Zlatka
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Don

    05. april 2021 | 08:49

    Bice u sastavu Kine, kao i pola zemlje!

  • Ahaha

    05. april 2021 | 08:35

    Vidim ga kao loš primer uništavanja ostatka Srbije, jer će ga voditi sadašnji studenti koji će, valjda, do tada diplomirati.

  • Ja

    05. april 2021 | 08:35

    Većina komentara je kritikovanje nekog ili nečeg. Samokritika i lična inicijativa, ne postoji u nama, ili je jako retka. Uvek nam je za sve kriv neko drugi, neko drugi treba da nešto uradi, a mi ćemo stajati sa strane i kukati, priželjkivati odlazak u neku uređenu državu (koju su za nas uredili građani te države), kao da nam neko brani da idemo. Ali, ni tamo gde odemo nećemo moći da se ponašamo kao kod kuće, već onako kako je određeno zakonima u tom društvu. Moramo se menjati (na bolje, razume se), ako želimo da gradimo "uređeno" društvo. Za početak, pronađimo poštene, stručne i radne pojedinci među nama, i kandidujmo ih na izborima.... znam da je ovo utopija, ali imam pravo da maštam...