Prošle godine na poslu stradalo 47 ljudi, trećina u građevini: I ova "epidemija" mora da se zaustavi

Ilustracija: Nikola Jovanović

Tokom prošle, 2020. godine na radnom mestu smrtno je stradalo 47 osoba, a svaki treći poginuli bio je upošljen u sektoru građevine. Uprkos tome što "epidemija" teških povreda i smrti na radu u našoj zemlji uzima krvavi danak, neki poslodavci i radnici i dalje nisu svesni da moraju da se poštuju propisane "mere".

Teme za vas

Jer, prizori ljudi koji se veru po skelama i krovovima zgrada bez šlemova, samo su slika i prilika naše svesti o ovom problemu.

- Prošle godine izvršen je 31 inspekcijski nadzor povodom smrtnih povreda na radu i 12 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, odnosno 43 lica su izgubila život usled smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom. Takođe, još 4 lica su smrtno stradala u okviru kolektivnih povreda na radu - kazali su nam u Ministarstvu rada.

Ipak, inspekcija rada je prošle godine imala manje nadzora u slučajima nesreća, verovatno usled smanjenog obima posla zbog korona krize imala manje posla. Manji je i broj poginulih u odnosu na 2019. godinu, kada su zabeležena 54 smrtna slučaja.

- U 2020. godini broj inspekcijskih nadzora povodom smrtnih i teških povreda na radu je smanjen za 12% u odnosu na 2019. godinu, kada su izvršena 33 nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 16 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, odnosno kada je 49 lica izgubilo život usled smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom. Takođe, u 2019. godini je još 5 lica smrtno stradala u okviru kolektivnih povreda na radu - kazali su nam u Ministarstvu.

Gradilišta su i dalje najopasnija mesta za rad, a propusti u oblasti bezbednosti na radu su evidentni.

Od ukupnog broja smrtno stradalih, 33 posto je u građevinarstvu, a 19 posto u industriji. Nije zanemarljiva ni poljoprivreda sa 16 posto, koliko iznosi i udeo smrtno stradalih u saobraćaju i skladištenju.

- Analizom uzroka i okolnosti zbog kojih je došlo do povreda na radu, utvrđeno je da su najčešći uzroci povređivanja nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača, rad u nepropisno obezbeđenim iskopima, nepropisan rad sa opremom za rad, neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad, nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada, angažovanje znatnog broja lica koja rade na "crno" - objašnjavaju u Ministarstvu.

Foto: Pixabay

Ako se uzmu u obzir sve specifičnosti i opasnosti vezane za izvođenje radova i tehnološki proces proizvodnje, kao i primena mera za bezbedan i zdrav rad zaposlenih i broj povreda na radu, građevinarstvo i industrija spadaju u najrizičnije delatnosti, dodaju u Ministarstvu.

Iako je, kao što je već napomenuto, broj inspekcijskih nadzora u slučajima nezgoda smanjen, povećan je ukupan broj kontrola.

- Inspekcija rada je u 2020. godini intezivirala inspekcijske nadzore u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, te je od ukupno 62.475 izvršenih inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, izvršeno 31.243 inspekcijskih nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, za 24% više nego u 2019. godini, kada je izvršeno 25.191 nadzora.

- Inspektori rada na teritoriji cele Republike Srbije vrše inspekcijske nadzore po službenoj dužnosti, po zahtevima stranaka, pojačane vanredne inspekcijske nadzore, a deluju i preventivno. Da bi efekti na sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu bili što veći, Inspektorat za rad realizuje i vanredne, pojačane inspekcijske nadzore u određenoj, najčešće visokorizičnoj delatnosti i na određenoj teritoriji, kako u toku redovnog radnog vremena i u dane vikenda, često po principu "rotacije" inspektora - objašnjavaju u Ministarstvu rada.

(Telegraf Biznis)