• 0

Trećina populacije korača unazad: Korona potopila srednju klasu

Generacija Z, recimo, ima veliki problem s dugovima, koje je posebno podstakla aktuelna kriza. Najviše je problema u Južnoj Aziji i podsaharskoj Africi

  • 0
Biznis, posao, organizacija

Foto: Shutterstock

Jedan od ekonomski najznačajnijih trendova u poslednjih nekoliko decenija bila je pojava globalne srednje klase. Očekivanje da će ova grupa potrošača i dalje rasti, jer su rastući prihodi u zemljama u razvoju "izvlačili" milione iz siromaštva svake godine, u trenu je preokrenula pandemija.

Dakle, čak ni potkovane ocene koje dolaze iz centralnih instituacija, multinacionalnih kompanija i od samih investitora, a na osnovu temeljnih strategija, nisu uspele da ostanu "imune" na kovid-19.

Prvi put od 1990-ih, globalna srednja klasa se smanjila prošle godine, procena je centra "Pew Research". Oko 150 miliona ljudi - broj jednak populaciji Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke - srušilo se na društveno-ekonomskoj lestvici u 2020, a najveći pad su zabeležili Južna Azija i podsaharska Afrika.

Definisanje parametara ove globalne srednje klase već dugo je sporno. "Pew", koji temu istražuje više od jedne decenije, kao "ljude sa srednjim prihodom" označava one koji zarađuju od 10,01 do 20 dolara dnevno, koristeći podatke koji poravnavaju razlike u kupovnoj moći među zemljama.

U analizi postoji zasebni opseg - "gornji-srednji" prihod, koji se odnosi na zarade između 20,01 do 50 dolara dnevno. Drugi, poput "Brookings Institution", odlučili su se za opsežniju definiciju od 10 do 100 dolara dnevno.

Sveukupno, kada se govori o srednjoj klasi, zapravo se govori o 2,5 milijarde ljudi ili trećini svetske populacije. Primetno je da se srednja klasa "izgubila" upravo u zemljama koje se još uvek bore da osnaže svoj ekonomski status, mada su i u mnogim zemljama Azije - mladi u sve većem problemu.

Generacija Z, recimo, ima veliki problem s dugovima, koje je posebno podstakla aktuelna kriza. U svom najnovijem izveštaju World Economic Outlook, objavljenom 6. aprila, Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će globalna ekonomija 2024. godine biti 3% manja, nego što bi bila da nije pandemije.

Navodi se da je to, uglavnom, zato što vlade zemalja u razvoju imaju manje prostora ka oporavku, za razliku od SAD ili Evrope. Na primer, Indija će 2021. završiti sa BDP manjim za 5,2%, nego što bi bilo da nije bilo krize. Za Indoneziju ta cifra iznosi 9,2 odsto, a za SAD svega 1,6 procenata.

Video: Ukoliko vam neko podvali falsifikovanu novčanicu, ovako ćete je prepoznati

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari